Da se Toni Stark, poznatiji kao Ajronmen (Iron Man), rodio u Srbiji zvao bi se Gvozden i po završetku elektrotehničkog fakulteta zaposlio bi se u opštini kao energetski menadžer. Borio bi se protiv velikog zla koje se ukorenilo na ovom prostoru, a to je – rasipanje energije. Gvozdena i Gvozdenki nema dovoljno, možda je ovo poziv za tebe.
Vi ste verovatno upoznali Gvozdena ili Gvozdenku u svojoj kući onda kada ste prvi put čuli da neko za vama viče “ugasi svetlo ako si izašao iz sobe”. Znajući kakva sila stoji iza tog glasa verujemo da mu se niste suprotstavljali.
Možda vaš bliski ukućanin ne podseća na ovog superheroja, ali zamislite sad tu osobu koja treba da viče za čitavom opštinom ili gradom. Zato ćemo vas u ovom tekstu upoznati sa energetskim menadžerima – pravim superherojima energetske efikasnosti, koji čuvaju energiju od rasipanja.
Energetska efikasnost je zakonska obaveza
Pre nego što bliže upoznamo superheroja, moramo razumeti oblast koja je u njegovoj nadležnosti, u ovom slučaju to je energetska efikasnost. Termostat na grejalici može biti dobar primer. On održava željenu temperaturu u prostoriji tako što automatski reguliše rad grejalice. Da nema termostata grejalica bi i po dostizanju ženjene temperature bez prekida grejala i trošila struju za čijom potrošnjom nema potrebe.
Energetska efikasnost je kada maksimalno iskoristite energiju u željenu svrhu, a da u isto vreme imate minimalne gubitke energije. Ujedno, ovo je i osnovni zadatak energetskog menadžmenta – da optimizuje upotrebu energije.
Gde su superheroji tu je i zakon! Srbija od aprila 2021. godine ima Zakon o energetskoj efikasnosti i racionalnoj upotrebi energije. Opšti cilj ovog zakona je da stvori uslove za efikasno korišćenje energije i unapređenje energetske efikasnosti, dok prvi od sedam specifičnih ciljeva kaže da zakon treba doprineri ostvarivanju ušteda energije.
Postavlja se pitanje da li ima potrebe za zakonom koji uređuje nešto što bi se jednostavno moglo nazvati domaćinski odnos prema potrošnji energije? Podaci govore da treba jer po jedinici bruto društvenog proizvoda trošimo 60% više struje od zemalja Evropske unije. Ako sada razmišljate o svojoj potrošnji električne energije i pitate se može li minimalnije? Možda ne može minimalnije ali može efikasnije. Ne morate odvrtati sijalice ali ih možete sve zameniti za njihove LED varijante i napraviti uštedu.
Energetski menadžeri i njihove super moći
Energetski menadžment je toliko velika oblast da u njoj svoju ulogu mogu pronaći i dete i astronautkinja, i svi mi između njih. Kako ne možemo da obuhvatimo sve, usresredićemo se na energetske menadžere u jedinicama lokalne samouprave.
Energetski menadžer, je fizičko lice koje ima odgovarajuću licencu energetskog menadžera u skladu sa tipom obveznika koji ga imenuje, u ovom slučaju to može biti grad ili opština. Pored licence za oblast energetike javnog sektora, postoje još licence za oblasti energetike zgrada i industrijske energetike.
Zadatak energetskog menadžera je da prikuplja i analizira podatke o načinu korišćenja energije obveznika sistema i učestvuje u pripremi plana i programa energetske efikasnosti. Takođe, on predlaže mere energetske efikasnosti, učestvuje u njihovoj realizaciji i preduzima druge aktivnosti potrebne za ostvarenje energetske efikasnosti. Na kraju, menadžer priprema Godišnji izveštaj o ostvarenim rezultatima.
Ukoliko se posvećeno sprovode sve mere i aktivnosti, koje predlaže energetski menadžer u okviru svojih planova, one treba da dovedu do uštede energije od 1% na godišnjem nivou.
Ovih 5 preporuka energetskog menadžera u opštinama mogu smanjiti potrošnju energije i napraviti uštede:
Naizgled jednostavno – isključiti svetla u prostorijama koje se ne koriste
Održavati preporučenu temperaturu u prostorijama
Ne grejati objekte, kada se ne koriste (npr. vikendom, tokom raspusta…)
Ugraditi termostatske ventile na svim radijatorima
Instalirati solarne fotonaponske elektrane na opštinskim objektima
Više od 1.000.000 građana bez zaštite superheroja
Zakon o energetskoj efikasnosti i racionalnoj upotrebi energije poropisao je da su opštine i gradske opštine, kao jedinice lokalne samouprave u obavezi su da imenuju energetskog menadžera, ali samo ukoliko prema poslednjem popisu imaju više od 20.000 stanovnika. Procenjuje se da je ova odredba u zakonu iz energetskog menadžmenta isključila vise od 1.000.000 stanovnika koji žive u malim i često nedovoljno razvijenim opštinama širom Srbije.
Gde ima dobre volje tu ima i dobre energije
Mreža dobre energije u okviru programa EKO-SISTEM: podrška reformama u zaštiti životne sredine sprovodi projekat “Energetski menadžmet za nevidljivi milion”. Tokom realizacije projekta aktivno je rađeno na edukaciji i pružanju podrške svima koji prepoznaju važnost energetskog menadžmenta. Odabrane su tri opštine, Bački Petrovac, Pećinci i Sremski Karlovci, čiji službenici su prošli kroz edukaciju na temu energetskog menadžmenta.
Zajedničko za ove tri opštine je da broje manje od 20.000 stanovnika i samim tim nemaju zakonsku obavezu da imaju energetskog menadžera. Zajednička im je i spremnost da se napravi značajan korak ja dobrom upravljanju. Podrška koju su opštine dobile ima za cilj da im pomogne da započnu sa uspostavljanjem lokalnog energetskog menadžmenta i planiranja lokalnih intervencija koje se baziraju na prikupljanju, obradi i praćenju podataka.
Ova aktivnost je nastala u okviru projekta „Energetski menadžmet za nevidljivi milion“, kao deo aktivnosti programa EKO-SISTEM koјi realizuјu Mladi istraživači Srbije, a podržava Švedska.
Niskoenergetske kuće temelj su primene održive gradnje, počevši od građevinskog materijala čija proizvodnja ne opterećuje okolinu, preko njihove energetske efikasnosti i racionalnog trošenja energenata tokom životnog veka, pa sve do racionalnog upravljanja otpadom.
Osim toga, niskoenergetske kuće (u čiju grupu spadaju i pasivne kuće) pružaju visok stambeni komfor s prijatnom klimom tokom cele godine bez standardnih sistema grejanja i hlađenja, uz vrlo niske troškove na energenata.
Prema gruboj podeli, po postignutim uštedama u niskoenergetskoj kući se za zagrevanje koristi svega 40 kWh/m2 godišnje, što je ekvivalent od 2,7 litara lož ulja po m2 godišnje ili 6 kg/m2 godišnje drvnih peleta.
Niskoenergetske kuće po pravilu koriste najefikasniju toplotnu izolaciju, energetski efikasnu stolariju, niske nivoe propuštanja vazduha i rekuperaciju u ventilaciji za manje energije potrebne za grejanje i hlađenje. Mogu se takođe koristiti i standardi prema pasivnim solarnim tehnikama dizajna ili aktivne solarne tehnologije, kao i tehnologije za recikliranje toplote iz vode koja je korišćena kod tuširanja ili u mašini za pranje sudova.
Korak dalje ide pasivna kuća, koja godišnje troši svega 15 kWh/m2.
Nulta kuća samostalno dostiže punu energetsku pokrivenost, a u nekim slučajevima može proizvoditi i viškove energije.
U Nemačkoj, na primer, postoji preko 150.000 različitih pasivnih kuća, kako pojedinačnih domaćinstava i kuća u nizu ili manjih stambenih zgrada, što ne začuđuje budući da je u Nemačkoj realizovan sistem podsticaja pasivnoj gradnji, kako na nacionalnom, tako i na lokalnom nivou, a koji uključuje povoljne kredite i dodatne subvencije.
U Austriji je do sada realizovano nekoliko hiljada pasivnih kuća. Ukupna cena gradnje pokazala se 20% većom nego u slučaju klasične gradnje, a nakon isteka perioda amortizacije očekuju se velike postignute uštede.
Nažalost, u Srbiji za sada ne postoje direktni podsticaji za izgradnju ovakvih ili sličnih objekata.
Pasivne kuće
Pasivna kuća je objekat u kojem se zahvaljujući principima pasivne gradnje i primeni načela energetske efikasnosti postiže prijatna atmosfera bez posebnog sistema grejanja i klimatizacije. Maksimalna potrošnja pasivne kuće uz zadovoljenje primarnih energetskih potreba uključujući toplu vodu i struju, ne bi trebalo da pređe 20 kWh/m2 godišnje.
Pasivne kuće obično troše oko 15 kWh/m2 odnosno i do 80-90% manje energije od klasične niskoenergetske kuće, a ta to su zaslužni uklanjanje toplotnih gubitaka i maksimizovanje slobodnog dobitka energije.
Prozori pasivne kuće, na primer, treba da imaju trostruko ostakljenje, s low-e premazom, da budu punjeni argonom, prekinutim termičkim mostom, a vrata treba da imaju dobar koeficijent prelaza toplote i dobro dihtovati, čime se znatno smanjuju toplotni gubici kao i potreba za grejanjem. U pasivnoj kući, debljina izolacije bi trebala iznositi od 25 do 40 cm (zavisno od materijala gradnje).
Za snadbevanjem svežim vazduhom brine se sistem mehaničke ventilacije koji putem izmene toplote, gde izlazni i potrošeni vazduh iz unutrašnjosti na višoj temperaturi može preneti i do 80% svoje toplote na ulazni vazduh. Drugim rečima, ako je vazduh u prostoriji 20°C, a temperatura okoline 0 °C, temperatura ulaznog vazduha se može podignuti i na 16°C. Proces je u letnjim mesecima obrnut, tako da izlazni vazduh preuzima toplotu ulaznog vazduha, održavajući prijatnu temperaturu u prostorijama bez potrebe za klima-uređajem.
Kako bi se dodatno unapredila energetska nezavisnost pasivne kuće, moguće je ugraditi sistem grejanja s toplotnom pumpom, koji zahvaljujući činjenici da zemlju na određenoj dubini odlikuje konstantna temperatura – nezavisno od godišnjeg doba, ukopavanjem cevi i cirkulacijom vode može obezbediti sistem grejanja i pripremu potrošne tople vode.
Osim toga, Sunčeva energija je besplatna, pa se pored pasivnog korišćenja može koristiti i aktivno: u solarnim kolektorima za zagrevanje vode i u fotonaponskim ćelijama za proizvodnju električne energije.
Glavna ideja pasivne gradnje je korišćenje sunčeve energije za grejanje kuće u zimskom periodu i sprečavanje upada sunčevog zračenja u letnjem periodu kako bi se smanjila potreba za hlađenjem.
Inače, na potrošnju energije u kući utiču lokacija, orijentacija, oblik, pozicija i veličina prozora, roletne, raspored prostorija, prisustvo vegetacije u okolini kuće i dr.
Izgradnja pasivne kuće je skuplja oko 20% u odnosu na klasičnu, međutim treba imati u vidu da takva kuća ima smanjenu potrošnju toplotne i energije za hladjenje, pa su kotlovi i rashladne jedinice manjeg kapaciteta, što podrazumeva i niže investicione troškove za kotlove, radijatore i rashladne jedinice.
Kuće nulte energije
Kuća nulte energije je objekat s nultom neto energetskom potrošnjom i nultom neto emisijom ugljen dioksida godišnje. S obzirom da su obnovljivi izvori energije primenjeni na objektu uglavnom sezonski, u praksi kuća nulte energije periodično energiju dobija iz energetske mreže, a periodično proizvodi energiju koju šalje u energetsku mrežu; iako postoje i vrste kuća nulte energije koje su u potpunosti odvojene od mreže. Energija se unutar kompleksa proizvodi uz pomoć različitih sistema za iskorišćavanje obnovljivih izvora energije koji ne zagađuju okolinu pa kuća nulte energije ima vrlo nisku emisiju CO2 u atmosferu.
Postoji više različitih definicija kuće nulte energije:
Nulta neto potrošnja energije unutar kompleksa (net zero site energy use) – količina energije proizvedena unutar kompleksa koristeći obnovljive izvore energije jednaka je količini energije koja je potrošena unutar kompleksa. Ovom definicijom se definiše kuća nulte potrošnje u SAD-u .
Nulta neto potrošnja izvorne energije (net zero source energy use) – kuća proizvodi istu količinu energije koju i potroši, a uz to mora proizvesti i energiju koja se troši prilikom transporta energije do kuće. S obzirom da ovaj tip u kalkulaciju uzima i gubitke prilikom prenosa električne energije, ova vrsta kuće nulte energije mora generisati više električne energije od kuće sa nultom neto potrošnjom energije unutar kompleksa.
Nulta neto energetska emisija (net zero energy emissions) – izvan SAD i Kanade, kuća nulte energije definiše se kao kuća sa nultom neto energetskom emisijom, što se naziva još i kao kuća bez ugljeničkog otiska ili kuća bez emisija. Pod ovom definicijom podrazumeva se balansiranje emisije ugljen dioksida koja je generisana upotrebom fosilnih goriva unutar ili izvan kompleksa sa količinom energije koja je unutar kompleksa proizvedena koristeći obnovljive izvore energije. Ostale definicije ne uključuju samo emisije ugljen dioksida u fazi korišćenja kuće, već se dodaju i emisije nastale prilikom konstruisanja i izgradnje kuće. Postoje još i debate oko toga trebaju li se u kalkulaciju uzeti i emisije nastale zbog prenosa energije prema kući i iz kuće natrag u mrežu.
Nulta neto cena energije (net zero cost) – U ovom tipu kuće cena kupovne energije je balansirana sa cenom energije koja se prodaje mreži, a generisana je unutar kompleksa. Ovakav status zavisi od toga kako distributer energije nagrađuje generisanje energije unutar kompleksa (isplata, kompenzacija, ili nešto drugo).
Nulta potrošnja energije van kompleksa (net off-site zero energy use) – Prema ovoj definiciji kuća bi se mogla smatrati kućom nulte energije i u slučaju kad je 100% energije koju kupuje generisano pomoću obnovljivih izvora energije, čak i ako su ti izvori energije van kompleksa.
Odvojena od mreže (off-the-grid) – Kuće nulte energije koje su odvojene od mreže, tj. nisu priključene ni na jedan izvor energije koji nije unutar kompleksa. Takve kuće zahtevaju distribuiranu proizvodnju energije iz obnovljivih izvora i pripadajuće kapacitete za akumulaciju te energije (za slučaj kad sunce ne sija, vetar ne duva i slično).
Autonomne kuće
Autonomna (nezavisna) kuća (eng. autonomous building) je zamišljena da normalno funkcioniše nezavisno od infrastrukturne podrške spolja. Prema tome nema priključka na mrežu za distribuciju električne energije, vodovod, kanalizaciju, komunikacionu mrežu, a u nekim slučajevima nema ni priključka na javne saobraćajnice.
Autonomna kuća je mnogo više od energetski efikasne kuće – energija je u ovom slučaju samo jedan od resursa koje je potrebno dobiti iz prirode.
Kuće sa viškom energije
Kuća sa viškom energije (engl. energy plus house) je kuća koja u proseku tokom cele godine proizvede više energije koristeći obnovljive izvore energije nego što je uzme iz spoljnih sistema. Ovo se postiže upotrebom malih generatora električne energije, niskoenergetskih tehnika gradnje poput pasivnog solarnog dizajna kuće te pažljivog izbora lokacije za kuću.
Mnoge kuće sa viškom energije su gotovo identične tradicionalnim kućama, a samo koriste najefikasnija energetska rešenja (aparati, grejanje, …) u celom objektu.
U nekim razvijenim državama distributeri električne energije kupuju višak energije iz takvih kuća i tim pristupom kuća umesto troška predstavlja izvor prihoda za vlasnika.
A kakva su iskustva kod nas? Da li imate dovoljno energije da pogledate ovu priču: Slučaj solarnih panela?
Najveći problem je zagađenje suspendovanim česticama, a najveći zagađivač je neefikasno grejanje lošim gorivom u lošim uređajima.
Prvo, želimo da ukažemo na dve veoma važne stvari koje odslikavaju da se u Agenciji radi:
Procenat analizatora sa raspoloživošću satnih vrednosti većom od 90% porastao je sa 22% na 48%. Uverljivo najveća raspoloživost merenja u poslednjih pet godina postignuta je, koliko je nama poznato, bez povećanja budžeta. Bravo za zaposlene koji se bave ovim poslom! I dalje možemo čežnjivo da gledamo na rezultate iz 2011. 2012. i 2013. ali evo i velikog pozitivnog pomaka.
Analiza jonskih vrsta u PM 2.5 česticama sa uzoraka sa stanice Beograd-Stari grad je objavljena. Javnosti je potrebno detaljnije tumačenje ovih rezultata ali je to svakako korak u dobrom smeru.
Nastavljen je trend prikaza većeg broja informacija koji uključuje i indikativna merenja.
Ovaj izveštaj je zasnovan na velikom radu koji se ne obavlja u sjajnim uslovima. Bravo za sve one koji pripremaju podloge za ovaj izveštaj!
Ogroman prostor za poboljšanje vidimo u načinu na koji se predstavljaju informacije onima koji nemaju dovoljno vremena da čitaju a to je uverljiva većina i običnih građana i onih koji donose odluke. Pozivamo sve one koji o tome odlučuju da se hitno izmeni način na koji se predstavljaju ove informacije.
Pružamo vam čitanje ovog izveštaja u ključu koji je nekada davno dao veliki Dragoslav Andrić: LINK
Zbrinjavanje otpada je jedan od bitnih imperativa brige za okolinu. Količina otpada se može značajno smanjiti recikliranjem onih materijala koji to dozvoljavaju. Na taj način smanjuje se potrošnja sirovina, te potrošnja energije, a istovremeno se zapošljavaju i novi radnici.
Smanjite količine otpada koji generišete. Izbegavajte jednokratnu upotrebu materijala, ambalaže, proizvoda. Koristite ih više puta. Kada to nije moguće, nastali otpad sortirajte i odlažite odvojeno gde god je to moguće. Omogućite njegovu bržu i kvalitetniju reciklažu.
Tako čuvamo okolinu i štedimo energiju.
Takođe, kupujte proizvode izrađene od recikliranog materijala. Njihova izrada zahteva manje količine energije (za neke proizvode koristi se i 95% manje energije).
Ne koristite kese ili ih koristite više puta. Još bolje, držite se starig dobrih cegera.
Otpad sortirajte i odlažite ga u za to predviđene kontejnere.
Elektronski i električni otpad odlažite posebno.
Kupujte veća pakovanja proizvoda koje redovno koristite. Na primer, za proizvodnju jedne boce od 1,5 litre potroši se manje energije nego za 3 boce od 0,5 litre, a generiše se i manje otpada.
Pre nego što se odlučite za kupovinu novog uređaja, pokušajte da popravite stari i ponovo (is)koristite.
Kada god je to moguće, koristite baterije koje se mogu više puta ponovo puniti.
Veliki deo vašeg kuhinjskog otpada predstavlja tzv. biootpad i može se pretvoriti u vredan kompost, koji će vrlo efikasno zameniti veštačka đubriva u vašoj bašti ili voćnjaku.
Recikliranje papira je najstariji postupak reciklaže. Sistem odvojenog sakupljanja papira i kartona najrazvijeniji je i najbolje organizovan u Srbiji u poređenju s ostalim reciklabilnim materijalima. Ono što Vi možete učiniti je prikupljanje papira u domaćinstvu i njegovo odvojeno odlaganje (u odgovarajući kontejner sakupljača papira u vašem komšiluku, koji često možete pronaći uprkos nedostacima posuda za druge materijale).
Plastičnu ambalažu, kao i limenke, od pića i napitaka možete vratiti u supermarket ukoliko je tamo već postavljena posuda za njihovo odvojeno sakupljajnje od strane ovlašćenog operatera sistema upravljanja ambalažnim otpadom.
Postupkom recikliranja starih boca dobijaju se sirovine za proizvodnju novih boca ili nekog drugog proizvoda. Otpadna ambalaža se može koristiti čak i kao energent.
Staklo je izrazito pogodno za recikliranje jer se može reciklirati nebrojeno mnogo puta. Udeo stakla u kućnom otpadu iznosi oko 10%. Odvojenim prikupljanjem stakla štedimo prostor na deponiji, štedimo dragocene prirodne sirovine i energiju te smanjujemo zagađenje tla, vode i vazduha.
Pre bacanja, razmislite možete li staklenu ambalažu na neki način ponovo upotrebiti. Svaka tona prikupljenog stakla iskorišćena za proizvodnju novog stakla znači oko 315 kg ugljen-dioksida manje u atmosferi.
Stare gume ne bacajte, već ih prodajte ovlašćenom sakupljaču jer se njihovom reciklažom mogu dobiti novi proizvodi (podloga za sportske terene i zaštitne podne obloge, obloge za izolaciju krovova, zvučne barijere u građevinarstvu, različite oznake u drumskom saobraćaju i dr.).
Osim što možemo reciklirati različite materijale, kao što su plastika, papir, guma, takođe možemo iskoristiti i biootpad iz naših domaćinstava. Biootpad predstavlja kuhinjski otpad (ostaci od pripreme hrane) i baštanski tj. zeleni otpad što čini oko trećinu ukupnog kućnog otpada. On je ujedno vredna sirovina za proizvodnju kvalitetnog biokomposta postupkom kompostiranja.
Ukoliko organski otpad ne kompostiramo, on se na odlagalištima otpada razgrađuje pri čemu se oslobađa metan, jedan od glavnih gasova sa efektom staklene bašte. Na odlagališta u Srbiji odloži se 96% generisanog biorazgradivog komunalnog otpada.
Predlažemo i da napravite kućno kompostište u sopstvenoj bašti, tako što ćete kompostirati voće, povrće, kesice za čaj, kao i lišće i drugi otpad iz vrta.
Upravljanje otpadom? Šta ti teško, ako imaš dobru energiju.
U viziji Energetske unije ključna je uloga građana u energetskoj tranziciji. Građani će imati koristi od novih tehnologija koje će smanjiti njihove račune za energiju,
Aktivno učešće građana u lokalnim zajednicama i njihovih predstavnika u lokalnim vlastima u razvoju projekata obnovljivih izvora energije u vlasništvu zajednice značajno je doprinelo prihvatanju obnovljive energije, pristupu kapitalu te novim investicijama na lokalu, do povećanja izbora za potrošače i većeg učešća građana u energetskoj tranziciji.
Pitali smo i građane u Bačkom Monoštoru kako se greju, kako se voze, da li žele da se udružuju…Možete li da pogodite šta su nam rekli?
Tačnost informacija značajno povećava verovatnoću donošenja dobre odluke. Kada su u pitanju odluke sa snažnim uticajem na javni interes ova tačnost mora sve da nas interesuje. Ako su u pitanju odluke koje utiču na globalne javne interese, onda ova tačnost interesuje sve. Ceo tekst možete pročitati na ovom linku.
Sagorevanje ogrevnog drveta proizvodi zagađenje, a ta činjenica se teško prihvata uzimajući u obzir da je to verovatno najstariji način grejanja koji ljudi koriste. Ipak, ne može se zanemariti zagađenje koje tako nastaje.
Prošle godine smo pisali da, prema Agenciji za zaštitu životne sredine SAD, jedan neefikasan kućni šporet na drva oslobađa količinu PM10 koja je jednaka količini koju u istom vremenu izbaci pet starih dizel autobusa. Njihova procena je da bi se zamenom svih neefikasnih uređaja efikasnijim ostvarilo smanjenje emisija koje bi dovelo do godišnjih ušteda u zdravstvenim troškovima od 29 milijardi dolara, i sprečilo preko 5000 smrti godišnje. Kakve su naše procene?
Nemamo ih. Ne zna se tačno koliko ima šporeta i peći i kakva im je efikasnost, kolike su emisije zagađujućih čestica iz ovih uređaja, šta o tome kaže Agencija, a šta Ministarstvo, Zavod za statistiku.
Onaj ko jako dugo prati ovu temu može da sa određenom dozom sigurnosti kaže da preko milion domaćinstava u Srbiji koristi ove uređaje kao osnovni izvor grejanja u domovima, oslanjajući se pre svega na kombinovane podatke Republičkog zavoda za statistiku iz prošlosti.
Više o ovoj temi pročitajte u autorskom tekstu Aleksandra Macure za Vreme.
U sezoni grejanja u Srbiji vazduh demantuje svoju definiciju koja kaže da se ne može videti, probati ili osetiti. Upravo u tom periodu godine beleže se najveća zagađenja, a kada bi se pratili saveti i uputstva koja Svetska zdravstvena organizacija izdaje na osnovu Indeksa kvaliteta vazduha, građani pojedinih gradova ne bi napuštali kuću. Na neki način, srećna okolnost je što zagađenje postaje očigledno te su građani u mogućnosti prilagoditi svoje ponašanje situaciji jer od nadležnih državnih organa ne dobijaju pravovremene informacije.
Suosnivači Jasminka Young i Aleksandar Macura u intervju za nedeljnik Vreme.
U okviru Nedelje klimatske diplomatije, RES fondacija je predstavila svoj izložbeni prostor na Klimatskom selu, održanom 29. septembra u Beogradu na Adi Ciganliji pod pokroviteljstvom Delegacije Evropske Unije. Na događaju su prisustvovali ambasadori, ministar zaštite životne sredine Goran Trivan, građani Beograda i mnogi drugi.
Nedelja klimatske diplomatije se održava širom Srbije i sveta u poslednjoj nedelji septembra, pod pokroviteljstvom Delegacije Evropske unije, u cilju podsticanja dijaloga i saradnje u borbi protiv klimatskih promena, predstavljanja uspešnih priča i podsticaja za dalju akciju. Najznačajniji od svih događaja je Klimatsko selo na Adi Ciganliji na kom ste imali priliku da se upoznate sa najnovijim tehnološkim inovacijama u okviru održive energetike i drugim povezanim oblastima.
Gosti su imali priliku da se upoznaju sa inovativnim energetski efikasnim tehnologijama Daikin kompanije. Partneri iz Pokreta Gorana Vojvodine su prezentovali gostima šta sve mogu uraditi samostalno i objasnili upotrebu solarne energije za svakoga. Nikola Vujović i Željko Zečević iz RES fondacije i iz sekretarijata Mreže dobre energije su govorili o prednostima i neophodnosti energetskog menadžmenta.
Takođe, uz navedene izglagače prisustvovali su profesor Marjan Ivanov i učenici tehničke škole “Mihajlo Pupin” iz Kule, koji su govorili kako je to postati tehničar za izvor obnovljive energije i kako že škola biti pretvorena u labaratoriju zarad klimatskih akcija, ujedno su i imali priliku i da se slikaju i razgovaraju sa ministrom Goranom Trivanom.
Potreban je koncentrisani, dobro osmišljeni napor svih nivoa vlasti i svih razvojnih partnera svih nivoa vlasti u Bosni i Hercegovini kako bismo bili u stanju da pomeramo planine. A ovde se radi o pomeranju planina od cepanica, planina od pepela, planina satkanih od zagađenja i planina čelika i lima u lošim uređajima.
Koliko smo danas daleko od toga? Posmatraču sa strane bi se moglo učiniti da smo jako daleko. Postojeći strateški dokumenti koji se bave pitanjem energetske efikasnosti na nivou entiteta ponekad zabeleže stanje ali u merama izgube sve ove ljude koje a) ne zanima šta je kotlovnica jer je nemaju koji b) ne zanima termostatski ventil jer nemaju radijatore i koje c) baš briga za raspodelu troškova u više porodičnim stambenim zgradama priključenim na sisteme daljinskog grejanja. Ti ljudi su, kako smo napred naveli, uverljiva većina.
Pročitajte tekst Aleksandra Macure osnivača RES fondacije koji su objavili naši prijatelji izFondacija Heinrich Böll iz Sarajeva.
