Šta će biti s kućom?

Niskoenergetske kuće

Niskoenergetske kuće temelj su primene održive gradnje, počevši od građevinskog materijala čija proizvodnja ne opterećuje okolinu, preko njihove energetske efikasnosti i racionalnog trošenja energenata tokom životnog veka, pa sve do racionalnog upravljanja otpadom.

Osim toga, niskoenergetske kuće (u čiju grupu spadaju i pasivne kuće) pružaju visok stambeni komfor s prijatnom klimom tokom cele godine bez standardnih sistema grejanja i hlađenja, uz vrlo niske troškove na energenata.

Prema gruboj podeli, po postignutim uštedama u niskoenergetskoj kući se za zagrevanje koristi svega 40 kWh/m2 godišnje, što je ekvivalent od 2,7 litara lož ulja po m2 godišnje ili 6 kg/m2 godišnje drvnih peleta.

Niskoenergetske kuće po pravilu koriste najefikasniju toplotnu izolaciju, energetski efikasnu stolariju, niske nivoe propuštanja vazduha i rekuperaciju u ventilaciji za manje energije potrebne za grejanje i hlađenje. Mogu se takođe koristiti i standardi prema pasivnim solarnim tehnikama dizajna ili aktivne solarne tehnologije, kao i tehnologije za recikliranje toplote iz vode koja je korišćena kod tuširanja ili u mašini za pranje sudova.

Korak dalje ide pasivna kuća, koja godišnje troši svega 15 kWh/m2.

Nulta kuća samostalno dostiže punu energetsku pokrivenost, a u nekim slučajevima može proizvoditi i viškove energije.

U Nemačkoj, na primer, postoji preko 150.000 različitih pasivnih kuća, kako pojedinačnih domaćinstava i kuća u nizu ili manjih stambenih zgrada, što ne začuđuje budući da je u Nemačkoj realizovan sistem podsticaja pasivnoj gradnji, kako na nacionalnom, tako i na lokalnom nivou, a koji uključuje povoljne kredite i dodatne subvencije.

U Austriji je do sada realizovano nekoliko hiljada pasivnih kuća. Ukupna cena gradnje pokazala se 20% većom nego u slučaju klasične gradnje, a nakon isteka perioda amortizacije očekuju se velike postignute uštede.

Nažalost, u Srbiji za sada ne postoje direktni podsticaji za izgradnju ovakvih ili sličnih objekata.

Pasivne kuće

Pasivna kuća je objekat u kojem se zahvaljujući principima pasivne gradnje i primeni načela energetske efikasnosti postiže prijatna atmosfera bez posebnog sistema grejanja i klimatizacije. Maksimalna potrošnja pasivne kuće uz zadovoljenje primarnih energetskih potreba uključujući toplu vodu i struju, ne bi trebalo da pređe 20 kWh/m2 godišnje.

Pasivne kuće obično troše oko 15 kWh/m2 odnosno i do 80-90% manje energije od klasične niskoenergetske kuće, a ta to su zaslužni uklanjanje toplotnih gubitaka i maksimizovanje slobodnog dobitka energije.

Prozori pasivne kuće, na primer, treba da imaju trostruko ostakljenje, s low-e premazom, da budu punjeni argonom, prekinutim termičkim mostom, a vrata treba da imaju dobar koeficijent prelaza toplote i dobro dihtovati, čime se znatno smanjuju toplotni gubici kao i potreba za grejanjem. U pasivnoj kući, debljina izolacije bi trebala iznositi od 25 do 40 cm (zavisno od materijala gradnje).

Za snadbevanjem svežim vazduhom brine se sistem mehaničke ventilacije koji putem izmene toplote, gde izlazni i potrošeni vazduh iz unutrašnjosti na višoj temperaturi može preneti i do 80% svoje toplote na ulazni vazduh. Drugim rečima, ako je vazduh u prostoriji 20°C, a temperatura okoline 0 °C, temperatura ulaznog vazduha se može podignuti i na 16°C. Proces je u letnjim mesecima obrnut, tako da izlazni vazduh preuzima toplotu ulaznog vazduha, održavajući prijatnu temperaturu u prostorijama bez potrebe za klima-uređajem.

Kako bi se dodatno unapredila energetska nezavisnost pasivne kuće, moguće je ugraditi sistem grejanja s toplotnom pumpom, koji zahvaljujući činjenici da zemlju na određenoj dubini odlikuje konstantna temperatura – nezavisno od godišnjeg doba, ukopavanjem cevi i cirkulacijom vode može obezbediti sistem grejanja i pripremu potrošne tople vode.

Osim toga, Sunčeva energija je besplatna, pa se pored pasivnog korišćenja može koristiti i aktivno: u solarnim kolektorima za zagrevanje vode i u fotonaponskim ćelijama za proizvodnju električne energije.

Glavna ideja pasivne gradnje je korišćenje sunčeve energije za grejanje kuće u zimskom periodu i sprečavanje upada sunčevog zračenja u letnjem periodu kako bi se smanjila potreba za hlađenjem.

Inače, na potrošnju energije u kući utiču lokacija, orijentacija, oblik, pozicija i veličina prozora, roletne, raspored prostorija, prisustvo vegetacije u okolini kuće i dr.

Izgradnja pasivne kuće je skuplja oko 20% u odnosu na klasičnu, međutim treba imati u vidu da takva kuća ima smanjenu potrošnju toplotne i energije za hladjenje, pa su kotlovi i rashladne jedinice manjeg kapaciteta, što podrazumeva i niže investicione troškove za kotlove, radijatore i rashladne jedinice.

Kuće nulte energije

Kuća nulte energije je objekat s nultom neto energetskom potrošnjom i nultom neto emisijom ugljen dioksida godišnje. S obzirom da su obnovljivi izvori energije primenjeni na objektu uglavnom sezonski, u praksi kuća nulte energije periodično energiju dobija iz energetske mreže, a periodično proizvodi energiju koju šalje u energetsku mrežu; iako postoje i vrste kuća nulte energije koje su u potpunosti odvojene od mreže. Energija se unutar kompleksa proizvodi uz pomoć različitih sistema za iskorišćavanje obnovljivih izvora energije koji ne zagađuju okolinu pa kuća nulte energije ima vrlo nisku emisiju CO2 u atmosferu.

Postoji više različitih definicija kuće nulte energije:

Nulta neto potrošnja energije unutar kompleksa (net zero site energy use) – količina energije proizvedena unutar kompleksa koristeći obnovljive izvore energije jednaka je količini energije koja je potrošena unutar kompleksa. Ovom definicijom se definiše kuća nulte potrošnje u SAD-u .

Nulta neto potrošnja izvorne energije (net zero source energy use) – kuća proizvodi istu količinu energije koju i potroši, a uz to mora proizvesti i energiju koja se troši prilikom transporta energije do kuće. S obzirom da ovaj tip u kalkulaciju uzima i gubitke prilikom prenosa električne energije, ova vrsta kuće nulte energije mora generisati više električne energije od kuće sa nultom neto potrošnjom energije unutar kompleksa.

Nulta neto energetska emisija (net zero energy emissions) – izvan SAD i Kanade, kuća nulte energije definiše se kao kuća sa nultom neto energetskom emisijom, što se naziva još i kao kuća bez ugljeničkog otiska ili kuća bez emisija. Pod ovom definicijom podrazumeva se balansiranje emisije ugljen dioksida koja je generisana upotrebom fosilnih goriva unutar ili izvan kompleksa sa količinom energije koja je unutar kompleksa proizvedena koristeći obnovljive izvore energije. Ostale definicije ne uključuju samo emisije ugljen dioksida u fazi korišćenja kuće, već se dodaju i emisije nastale prilikom konstruisanja i izgradnje kuće. Postoje još i debate oko toga trebaju li se u kalkulaciju uzeti i emisije nastale zbog prenosa energije prema kući i iz kuće natrag u mrežu.

Nulta neto cena energije (net zero cost) – U ovom tipu kuće cena kupovne energije je balansirana sa cenom energije koja se prodaje mreži, a generisana je unutar kompleksa. Ovakav status zavisi od toga kako distributer energije nagrađuje generisanje energije unutar kompleksa (isplata, kompenzacija, ili nešto drugo).

Nulta potrošnja energije van kompleksa (net off-site zero energy use) – Prema ovoj definiciji kuća bi se mogla smatrati kućom nulte energije i u slučaju kad je 100% energije koju kupuje generisano pomoću obnovljivih izvora energije, čak i ako su ti izvori energije van kompleksa.

Odvojena od mreže (off-the-grid) – Kuće nulte energije koje su odvojene od mreže, tj. nisu priključene ni na jedan izvor energije koji nije unutar kompleksa. Takve kuće zahtevaju distribuiranu proizvodnju energije iz obnovljivih izvora i pripadajuće kapacitete za akumulaciju te energije (za slučaj kad sunce ne sija, vetar ne duva i slično).

Autonomne kuće

Autonomna (nezavisna) kuća (eng. autonomous building) je zamišljena da normalno funkcioniše nezavisno od infrastrukturne podrške spolja. Prema tome nema priključka na mrežu za distribuciju električne energije, vodovod, kanalizaciju, komunikacionu mrežu, a u nekim slučajevima nema ni priključka na javne saobraćajnice.

Autonomna kuća je mnogo više od energetski efikasne kuće – energija je u ovom slučaju samo jedan od resursa koje je potrebno dobiti iz prirode.

Kuće sa viškom energije

Kuća sa viškom energije (engl. energy plus house) je kuća koja u proseku tokom cele godine proizvede više energije koristeći obnovljive izvore energije nego što je uzme iz spoljnih sistema. Ovo se postiže upotrebom malih generatora električne energije, niskoenergetskih tehnika gradnje poput pasivnog solarnog dizajna kuće te pažljivog izbora lokacije za kuću.

Mnoge kuće sa viškom energije su gotovo identične tradicionalnim kućama, a samo koriste najefikasnija energetska rešenja (aparati, grejanje, …) u celom objektu.

U nekim razvijenim državama distributeri električne energije kupuju višak energije iz takvih kuća i tim pristupom kuća umesto troška predstavlja izvor prihoda za vlasnika.

A kakva su iskustva kod nas? Da li imate dovoljno energije da pogledate ovu priču: Slučaj solarnih panela?

Imamo ogroman problem sa očajnim kvalitetom vazduha gotovo svuda, osim tamo gde merenje ne radi

Agencija za zaštitu životne sredine je objavila Godišnji izveštaj o stanju kvaliteta vazduha u Republici Srbiji u 2018. godini. Imamo ogroman problem sa očajnim kvalitetom vazduha gotovo svuda, osim tamo gde merenje ne radi.

Najveći problem je zagađenje suspendovanim česticama, a najveći zagađivač je neefikasno grejanje lošim gorivom u lošim uređajima.

Prvo, želimo da ukažemo na dve veoma važne stvari koje odslikavaju da se u Agenciji radi:

  • Procenat analizatora sa raspoloživošću satnih vrednosti većom od 90% porastao je sa 22% na 48%. Uverljivo najveća raspoloživost merenja u poslednjih pet godina postignuta je, koliko je nama poznato, bez povećanja budžeta. Bravo za zaposlene koji se bave ovim poslom! I dalje možemo čežnjivo da gledamo na rezultate iz 2011. 2012. i 2013. ali evo i velikog pozitivnog pomaka.
  • Analiza jonskih vrsta u PM 2.5 česticama sa uzoraka sa stanice Beograd-Stari grad je objavljena. Javnosti je potrebno detaljnije tumačenje ovih rezultata ali je to svakako korak u dobrom smeru.

Nastavljen je trend prikaza većeg broja informacija koji uključuje i indikativna merenja.

Ovaj izveštaj je zasnovan na velikom radu koji se ne obavlja u sjajnim uslovima. Bravo za sve one koji pripremaju podloge za ovaj izveštaj!

Ogroman prostor za poboljšanje vidimo u načinu na koji se predstavljaju informacije onima koji nemaju dovoljno vremena da čitaju a to je uverljiva većina i običnih građana i onih koji donose odluke. Pozivamo sve one koji o tome odlučuju da se hitno izmeni način na koji se predstavljaju ove informacije.

Pružamo vam čitanje ovog izveštaja u ključu koji je nekada davno dao veliki Dragoslav Andrić: LINK

Upravljanje otpadom? Šta mi teško?!

Zbrinjavanje otpada je jedan od bitnih imperativa brige za okolinu. Količina otpada se može značajno smanjiti recikliranjem onih materijala koji to dozvoljavaju. Na taj način smanjuje se potrošnja sirovina, te potrošnja energije, a istovremeno se zapošljavaju i novi radnici.

Smanjite količine otpada koji generišete. Izbegavajte jednokratnu upotrebu materijala, ambalaže, proizvoda. Koristite ih više puta. Kada to nije moguće, nastali otpad sortirajte i odlažite odvojeno gde god je to moguće. Omogućite njegovu bržu i kvalitetniju reciklažu.

Tako čuvamo okolinu i štedimo energiju.

Takođe, kupujte proizvode izrađene od recikliranog materijala. Njihova izrada zahteva manje količine energije (za neke proizvode koristi se i 95% manje energije).

Ne koristite kese ili ih koristite više puta. Još bolje, držite se starig dobrih cegera.

Otpad sortirajte i odlažite ga u za to predviđene kontejnere.

Elektronski i električni otpad odlažite posebno.

Kupujte veća pakovanja proizvoda koje redovno koristite. Na primer, za proizvodnju jedne boce od 1,5 litre potroši se manje energije nego za 3 boce od 0,5 litre, a generiše se i manje otpada.

Pre nego što se odlučite za kupovinu novog uređaja, pokušajte da popravite stari i ponovo (is)koristite.

Kada god je to moguće, koristite baterije koje se mogu više puta ponovo puniti.

Veliki deo vašeg kuhinjskog otpada predstavlja tzv. biootpad i može se pretvoriti u vredan kompost, koji će vrlo efikasno zameniti veštačka đubriva u vašoj bašti ili voćnjaku.

Recikliranje papira je najstariji postupak reciklaže. Sistem odvojenog sakupljanja papira i kartona najrazvijeniji je i najbolje organizovan u Srbiji u poređenju s ostalim reciklabilnim materijalima. Ono što Vi možete učiniti je prikupljanje papira u domaćinstvu i njegovo odvojeno odlaganje (u odgovarajući kontejner sakupljača papira u vašem komšiluku, koji često možete pronaći uprkos nedostacima posuda za druge materijale).

Plastičnu ambalažu, kao i limenke, od pića i napitaka možete vratiti u supermarket ukoliko je tamo već postavljena posuda za njihovo odvojeno sakupljajnje od strane ovlašćenog operatera sistema upravljanja ambalažnim otpadom.

Postupkom recikliranja starih boca dobijaju se sirovine za proizvodnju novih boca ili nekog drugog proizvoda. Otpadna ambalaža se može koristiti čak i kao energent.

Staklo je izrazito pogodno za recikliranje jer se može reciklirati nebrojeno mnogo puta. Udeo stakla u kućnom otpadu iznosi oko 10%. Odvojenim prikupljanjem stakla štedimo prostor na deponiji, štedimo dragocene prirodne sirovine i energiju te smanjujemo zagađenje tla, vode i vazduha.

Pre bacanja, razmislite možete li staklenu ambalažu na neki način ponovo upotrebiti. Svaka tona prikupljenog stakla iskorišćena za proizvodnju novog stakla znači oko 315 kg ugljen-dioksida manje u atmosferi.

Stare gume ne bacajte, već ih prodajte ovlašćenom sakupljaču jer se njihovom reciklažom mogu dobiti novi proizvodi (podloga za sportske terene i zaštitne podne obloge, obloge za izolaciju krovova, zvučne barijere u građevinarstvu, različite oznake u drumskom saobraćaju i dr.).

Osim što možemo reciklirati različite materijale, kao što su plastika, papir, guma, takođe možemo iskoristiti i biootpad iz naših domaćinstava. Biootpad predstavlja kuhinjski otpad (ostaci od pripreme hrane) i baštanski tj. zeleni otpad što čini oko trećinu ukupnog kućnog otpada. On je ujedno vredna sirovina za proizvodnju kvalitetnog biokomposta postupkom kompostiranja.

Ukoliko organski otpad ne kompostiramo, on se na odlagalištima otpada razgrađuje pri čemu se oslobađa metan, jedan od glavnih gasova sa efektom staklene bašte. Na odlagališta u Srbiji odloži se 96% generisanog biorazgradivog komunalnog otpada.

Predlažemo i da napravite kućno kompostište u sopstvenoj bašti, tako što ćete kompostirati voće, povrće, kesice za čaj, kao i lišće i drugi otpad iz vrta.

Upravljanje otpadom? Šta ti teško, ako imaš dobru energiju.

Nevidljivi milion

Sagorevanje ogrevnog drveta proizvodi zagađenje, a ta činjenica se teško prihvata uzimajući u obzir da je to verovatno najstariji način grejanja koji ljudi koriste. Ipak, ne može se zanemariti zagađenje koje tako nastaje.

Prošle godine smo pisali da, prema Agenciji za zaštitu životne sredine SAD, jedan neefikasan kućni šporet na drva oslobađa količinu PM10 koja je jednaka količini koju u istom vremenu izbaci pet starih dizel autobusa. Njihova procena je da bi se zamenom svih neefikasnih uređaja efikasnijim ostvarilo smanjenje emisija koje bi dovelo do godišnjih ušteda u zdravstvenim troškovima od 29 milijardi dolara, i sprečilo preko 5000 smrti godišnje. Kakve su naše procene?

Nemamo ih. Ne zna se tačno koliko ima šporeta i peći i kakva im je efikasnost, kolike su emisije zagađujućih čestica iz ovih uređaja, šta o tome kaže Agencija, a šta Ministarstvo, Zavod za statistiku.

Onaj ko jako dugo prati ovu temu može da sa određenom dozom sigurnosti kaže da preko milion domaćinstava u Srbiji koristi ove uređaje kao osnovni izvor grejanja u domovima, oslanjajući se pre svega na kombinovane podatke Republičkog zavoda za statistiku iz prošlosti.

Više o ovoj temi pročitajte u autorskom tekstu Aleksandra Macure za Vreme.

Ne znamo kakav vazduh udišemo

U sezoni grejanja u Srbiji vazduh demantuje svoju definiciju koja kaže da se ne može videti, probati ili osetiti. Upravo u tom periodu godine beleže se najveća zagađenja, a kada bi se pratili saveti i uputstva koja Svetska zdravstvena organizacija izdaje na osnovu Indeksa kvaliteta vazduha, građani pojedinih gradova ne bi napuštali kuću. Na neki način, srećna okolnost je što zagađenje postaje očigledno te su građani u mogućnosti prilagoditi svoje ponašanje situaciji jer od nadležnih državnih organa ne dobijaju pravovremene informacije.

Suosnivači Jasminka Young i Aleksandar Macura u intervju za nedeljnik Vreme.

Drva i planine: zameni peć

Potreban je koncentrisani, dobro osmišljeni napor svih nivoa vlasti i svih razvojnih partnera svih nivoa vlasti u Bosni i Hercegovini kako bismo bili u stanju da pomeramo planine. A ovde se radi o pomeranju planina od cepanica, planina od pepela, planina satkanih od zagađenja i planina čelika i lima u lošim uređajima.

Koliko smo danas daleko od toga?  Posmatraču sa strane bi se moglo učiniti da smo jako daleko. Postojeći strateški dokumenti koji se bave pitanjem energetske efikasnosti na nivou entiteta ponekad zabeleže stanje ali u merama izgube sve ove ljude koje a) ne zanima šta je kotlovnica jer je nemaju koji b) ne zanima termostatski ventil jer nemaju radijatore i koje c) baš briga za raspodelu troškova u više porodičnim stambenim zgradama priključenim na sisteme daljinskog grejanja. Ti ljudi su, kako smo napred naveli, uverljiva većina.

Pročitajte tekst Aleksandra Macure osnivača RES fondacije koji su objavili naši prijatelji izFondacija Heinrich Böll iz Sarajeva.

Prvi i prviji zajedno za čistiju energiju za sve u Srbiji

Divno je da je došlo vreme da se takmičimo u tome ko je prvi započeo uspostavljanje sistema energetskog menadžmenta! Ko je dakle bio prvi  a ko prviji za čistiju energiju?

Ana i naši dragi prijatelji i kolege iz Kragujevca svojom predanošću i znanjem predstavljaju najbolje primere dobre energije koje možete da zamislite i pozivamo sve kolege da prate njihov rad i da u njima traže podsticaj za svoj rad.

Ne zaboravimo ipak i prvoborce, proletere, rudare ali i slikare, vajare i kompozitore energetskog menadžmenta na lokalnom nivou, Ćirila i Metodija energetske efikasnosti: Željka Zečevića i Nikolu Vujovića.

Opština Vrbas je u periodu od 2009. godine do 2017. godine napravila rezultate u uspostavljanju politike energetske efikasnosti i sistema energetskog menadžmenta koji i dalje stoje kao svetionici dobrog izgleda jedne javne politike i primeri koji tek treba da budu dostignuti u svim lokalnim samoupravama u Srbiji. Te rezultate smemo zaista da nazovemo sistem energetskog menadžmenta.

Politika energetske efikasnosti u Vrbasu bila je ukorenjena u Strategiju razvoja iz 2010. godine, a razrađena je Strategijom energetskog razvoja opštine Vrbas . 19. aprila 2011. godine opštinsko veće donosi Zaključak o poveravanju poslova iz oblasti energetske efikasnosti JP „ Direkcija za izgradnju Vrbas“ a 07.07. 2011. predsednik opštine donosi Rešenje o osnivanju Kancelarije za energetski menadžment.

Kancelarija radi kao što je radila i pre osnivanja. Pripremaju se redom:

Uvodi se Sertifikat za standard upravljanja energijom ISO 50001 u Direkciju za izgradnju, a Direkcija postaje Ovlašćena organizacija za izdavanje energetskih pasoša .

Usavršavanje je ovim ljudima bila svakodnevica. A imenovanje je došlo još 2013. Doduše ne na propisanom formularu ali da od strane onoga ko je uslugu plaćao i koristio.

Ovaj tim razvija sopstveni informacioni sistem za energetski menadžment, izdaje pasoše za sve objekte u sistemu energetskog menadžmenta u Vrbasu i prati potrošnju ovih objekata od 2009. godine. Prave katastar javne rasvete. Evaluacija donatorske pomoći Republici Srbiji kaže : ugledajte se na ove ljude, preslikajte ovaj primer! Opština Vrbas je lider u primeni energetske efikasnosti u celoj Srbiji rečeno je, na kraju i konačno, i sa najpozvanijeg mesta.

Verovatno više nikada nećemo videti takav razvoj jedne javne politike u jednoj maloj lokalnoj sredini.

Ali resursi postoje i oni su sa nama u RES fondaciji i Mreži dobre energije. Na raspolaganju i opštini Vrbas, koliko god želi i kada god želi jer je u njihov sistem utkan rad desetina predanih ljudi i želimo da živi, ali i drugima.

Resursi su naravno i sa UNDP. I sa GiZ. I u Kragujevcu. I u Subotici, i u Ćupriji i Paraćinu. I Nišu. I u Kučevu i Vlasotincu. U Pirotu i Šapcu, dabome. Razmenjujmo iskustva, napredujmo i pomozimo onima koji ne mogu sami.

I ne zaboravimo ko je bio prvi. Ne zato što je bio prvi, već zato što je bio najbolji. Pokušajmo da dostignemo nivo koji je nekada dostignut u Vrbasu željom, verom, radom, znanjem i ljubavlju.

Kolege iz Kragujevca su dugo i dobro na tom putu i znaju ko je bio prvi ko je uveo nešto što bi se usudili da nazovemo sistemom energetskog menadžmenta i da se ne postidimo pred, na primer Nemcima. Ana i tim će sa kolegama sa Univerziteta u Kragujevcu i uz pomoć UNDP možda svima nama postaviti nove standarde.

To bi bilo sjajno, a mi u RES fondaciji i partneri u Mreži dobre energije ćemo pomoći koliko možemo.

Željni uspeha

Aleksandar Macura

Dijalog sa  slučajnim čitaocem o evropskoj pomoći lokalnom energetskom planiranju i koječemu drugom.

“Znaš li Željko da preko svake planine postoji put? Šta je nama potrebno da pređemo preko naše planine?” “Nikola, ne znam šta nam je sve potrebno, ali počnimo sa onim što imamo”.

U svom novom romanu Paolo Koeljo piše o…

A u stvari, što bi rekli Čvarkov i Torbica, ne piše Paolo Koeljo.

Iako me ne pitate, ja ću vam sada reći i ko su Željko i Nikola, i kakva je njihova planina i sa čim su to oni počeli. A ako pozovete odmah reći ću vam i kakve veze ima Evropska unija sa njima i oni sa njom.

Željko i Nikola su, već pet godina, energetski menadžeri opštine Vrbas. Planina u koju su se zagledali je planina računa za energiju i energente, planina potrošenih kilovat časova, emitovanih tona ugljen dioksida i drugih štetnih materija. Gledali su u nju od početka svog rada u, sada blaženopočivšoj, Direkciji za izgradnju opštine Vrbas. Predstavljanje svog dosadašnjeg rada počinju pričom o putu preko planine i principu da početke ne treba odlagati, već da treba krenuti sa postojećim resursima.

A počeli su put sa obrazovanjem, znanjem, etikom, vrućim srcem, odlukom da ne odustanu, platom lokalnih službenika, Strategijom razvoja opštine sa ugrađenom energetskom efikasnošću kao prioritetom, radnim vremenom, mnogobrojnim drugim dužnostima na poslu, slobodnim vremenom, voljom da uče, svešću o neophodnosti uspostavljanja partnerstava, porodicom, plivanjem, futsalom ( Samo da znate “Leteći Holanđanin” od jeseni ponovo u Prvoj futsal ligi Srbije!). I dozvolom za svoje planinarenje. Zajedno sa svojim kolegama iz Kule 2011. su pomislili da bi bilo dobro da konkurišu  za sredstva koja Evropska unija stavlja na raspolaganje lokalnim samoupravama. Isto su izgleda pomislili i u Stalnoj konferenciji gradova i opština kojoj su kroz program Exchange 3 bila poverena ta sredstva, te su ih oni dodelili opštinama Kula i Vrbas[1].  Kroz program je započeto službeno uobličavanje sistema energetskog menadžmenta u Vrbasu a u ruke Mandušića Vuka stavljena je jedna korisna alatka- Informacioni sistem za energetski menadžment (ISEM). Pre pet godina. Pet. Šezdeset meseci, preko 1800 dana, 80 zgrada i stotine stubova unazad. Tada je osnovana i Kancelarija za energetski menadžment opštine Vrbas[2] (Kancelarija). Nastavljeno je obilaženje javnih zgrada, premeravanje objekata, brojanje radijatora, sijalica, stubova za javnu rasvetu. Analiziranje računa, rađanje i uobličavanje ideja. I sprovođenje, kada god se ima. I usavršavanje. I usavršavanje. I usavršavanje.

  1. su održani izbori u opštini Vrbas. Deo opozicije je postao vlast, deo vlasti, je postao opozicija, deo vlasti je ostao vlast a deo opozicije opozicija. Znate već.

“Dobro razumeli smo, stvar je propala i momci su u Kanadi, USA, Nemačkoj, Meksiku, šta ja znam već…”

Ne znate vi Vrbas dragi čitaoče! Lepo mesto u Vojvodini. Preko 20 različitih nacionalnosti, bogomolje različitih vera… Treba da odete da pogledate, ja sam čak i suprugu tamo našao! Elem, stvar nije propala.

Znam šta je još prethodilo nepropadanju stvari. U 2011. godini Evropska unija je još jednom pohodila Vrbas i Kulu jer je bila istog mišljenja kao i koalicija nevladinih organizacija i opština Vrbas i Kula[3]. EU je dodelila sredstva i počela je izrada Strategije i akcionog plana za energetski razvoj opštine Vrbas[4]. Strategija je pripremljena po modelu koji je preporučila organizacija “Povelja gradonačelnika”[5]  koju snažno podržava EU, uz potpuno učešće javnosti i, pazite sada ovo, svih političkih činilaca, pozicije i opozicije, od samog početka. Belog papira takoreći. Tako je Evropska unija u Vrbas dovela Marka, Đorđa, Bojana, Iva, Natašu, Zvezdana. I čika Radeta. Za sto su seli zaista mnogobrojni vredni političari, građani i privrednici iz opštine. Strategija i Akcioni plan su pripremljeni i usvojeni jednoglasno od strane Skupštine Opštine Vrbas. Vrbas je zaokružio potpuno lokalno vlasništvo nad strateškim planiranjem u ovoj oblasti.

Vlasnici nisu dozvolili da im imovina propadne zato što su promenili raspored sedenja u skupštinskim klupama 2013. godine. Energetski menadžment je čak i ubrzao svoj rast. Skupština opštine donosi “Odluku o energetskoj efikasnosti” kojom se sprečava da u procesu odlučivanja o kapitalnim ulaganjima bude preskočeno pitanje energetske efikasnosti i kojom se ovlašćuje Kancelarija da o tome brine. I kojom se propisuju standardi koji moraju da važe u javnim objektima. U svetu energetskih politika to je baš moćna alatka. ISEM raste, pokriva 80 javnih zgrada, sistem vodonsbadevanja svaki stub i svaku svetiljku u sistemu javne rasvete, daljinsko grejanje. Podaci o potrošnji za sve javne objekte su u ISEMu za period od 2009. godine. Obučavaju se korisnici javnih objekata. I usavršavanje. I usavršavanje. Uspostavljanje partnerstava. Direkcija se sertifukuje za standard upravljanja energijom ISO 50001. Uvodi se efikasnija javna rasveta u deo sistema. Rekonstruišu se javni objekti, uvode se jeftine mere smanjenja potrošnje i smanjenja troškova. Interesuju se građani. Objavljuje se prvi tender za javno-privatno partnerstvo u Republici Srbiji u oblasti javne rasvete. Akcioni planovi se donose za 2013, godinu, 2014, 2015 i podnose se izveštaji o sprovođenju skupštini lokalne samouprave. Obezbeđena je donacija od preko million švajcarskih franaka za rekonsktrukciju javnih zgrada.[6] Lokalna samouprava značajno ulaže u opremu. Prema preliminarnoj proceni potrošnja u 2015. je već za oko 17% manja u odnosu na onu iz 2010. dok je smanjenje troškova u stalnim cenama i mnogo veće jer su mnoge mere smanjile troškove bez smanjene potrošnje. A tek se očekuju efekti velike donacije.

“Ok razumeli smo. Za njih je znači čula cela Srbija”

Dragi čitaoče izgleda da nije. Evaluator međunarodne pomoći Republici Srbiji je čuo, pogledao i pohvalio: „…Neki od ovih projekata imaju širu vrednost jer mogu da prikažu nove pristupe, kao što su aktivnosti na unapređenju energetskog menadžmenta, usaglašavanja sa predstojećom zakonskom regulativom i smanjenju troškova, preuzete u Kuli i Vrbasu. Međutim ove lokalizovane inovacije se retko promovišu na sistematskoj osnovi, širom zemlje, mogućim drugim korisnicima”[7]. Nepoznati autor međutim nije čuo. On, tj Nepoznati autor, piše projekat. U približno isto vreme kada i Evaluator (nije da se zove tako ali mi se dopada da ima veliko slovo) evaluaciju. Traži novčanu potporu za uspostavljanje sistema lokalnog energetskog menadžmenta u Republici Srbiji. Od jednog globalnog fonda. Iz kvote koja pripada Republici Srbiji. Piše on ‘vako:”… početnom analizom je ustanovljeno da je ovo oblast u kojoj postoji praznina jer drugi donatori ciljaju privatni sektor ili javni sektor na nacionalnom nivou isključivo”. Eto ti ga sad. Nema Evropske unije. Nema preporuke Evaluatora da se sistematski promoviše na nivou cele zemlje postojeće iskustvo iz Vrbasa i Kule. Nema Nikole, nema Željka. Dva puta ništa je ništa. Matematika je jasna. Kaže Nepoznati, u naše ime, praznina.

“Dobro ajde. Nego gde su sada momci? Da nisu uzleteli u nebo?“

Nisu, mada ih u Vrbasu ponekad zovu Ćirilo i Metodije. Eno ih uče, spremaju se da polažu ispit da postanu energetski menadžeri.

“Ha,ha,ha,ha! A,ha,ha,ha,ha! Šalite se? Mislim, obrnuli su igricu. Sa sve Cukahara saskokom. Hteli ste da kažete da im je država poverila da podučavaju druge da postanu energetski menadžeri?”

‘Teo sam. Ali nije lepo lagati. Baš sam žarko želeo da to mogu da kažem Zajedno sa Mirkom, Miletom, Damjanom, Jasminkom, Aleksandrom i drugima sam mnogo puta to predlagao i podsticao. Kada naiđemo na entuzijastu to nam i uspe. Ljudi dolaze i sami. Međutim, dugogodišnji energetski menadžeri opštine Vrbas uprkos zadovoljstvu klijenta, uprkos 80 energetskih pregleda, energetskim pasošima, prežvakanom sistemu javne rasvete, korišćenju i programiranju informacionog sistema energetskog menadžmenta, obezbeđivanju milionskih donacija, uspostavljanju ISO 50001 standarda, oceni “napredan” u preliminarnoj proceni za Evropsku energetsku nagradu[8], preporuci evaluatora međunarodne pomoći Republici Srbiji, ne mogu da zakonski obavljaju posao energetskog menadžera. Dok im ne lupe pečat. Valjda u stražnjicu, mada možda i nije, ne znam šta kaže pravilnik.

Propisi su propisi. Redovna kontrola karata svakih 15 kilometara. Znam reći ćete mi, kad nema dve polovine onda nema ničega, Vrbas nije ni postojao. Znam o čemu govorim.[9]

Ovo nije priča o Nikoli i Željku. Ni njihovim koleginicama Sanji i Višnji. Ni o Goranu ni o Milanu i njihovoj političkoj i svakoj drugoj podršci. Ni o desetinama saradnika. Ni o predsednicima opštine Vrbas, njihovim zamenicima i članovima veća koji su podržavali i podržavaju rast upravljanja energijom u Vrbasu. Iako bi mogla da bude i o njima.

Ovo je priča o uspehu. Našem. I evropskom. Koji traje pet godina. Koji međutim nije potpun. A može da bude.

Potrebno je da Vlada iz Beograda dođe do Nikole i Željka u Vrbas. I pusti ih u Vranje, Pirot, Kikindu, Krupanj, Mionicu, Valjevo, Kraljevo. Širom zemlje, baš kao što Evaluator kaže. Sa sve pečatom ako baš mora. Sistemski, kao što Evaluator kaže. Naravno ne samo njih i možda ne uopšte njih. Planski, promišljeno i organizovano potrebno je stečene resurse upotrebiti širom Srbije, na isti ili bolji način nego u Vrbasu sa težnjom da se planina računa za energiju i energente, planina potrošenih kilovat časova, emitovanih tona ugljen dioksida i drugih štetnih materija smanji za puno više od zakonom propisanih 1% godišnje. Jer smo tako u mogućnosti.

Poštovani čitaoče, učite i čitajte o energiji. To je patriotski. I evropski. Budite kao Željko i Nikola. I to je patriotski i evropski.

Preko svake planine postoji put, poštovani čitaoče, a njime pođite sa onim što imate. I usavršavajte se. I to je patriotski. I evropski.


[1] http://www.razvojkula.rs/wp-tekst13/Brosura_Exchange_3.pdf
[2] http://www.eevrbas.org
[3] http://www.civilnodrustvo.rs/projects.php?page=summeries&lot=1&id=13&action=news&action-id=21
[4] http://www.eevrbas.org/o-nama/projekti/category/1-nacrt-strategije-razvoja-energetike
[5] http://www.covenantofmayors.eu/index_en.html
[6] https://www.novostitop.com/svajcarska-donacija-za-krusevac-gotovo-milion-ipo-franaka/
[7] http://www.lokalnirazvoj.org/upload/Evaluation/Documents/2013_09/Final_Evaluation_of_Effectiveness_and_Efficiency.pdf
[8] http://www.european-energy-award.org/home/
[9] Pevac Sofronije u epizodi “Crv”. Preporučujem ko nije gledao.


Aleksandar Macura, proučava pitanja energetske politike preko 13 godina, i ponekad predlaže moguće promene. Bio je menadžer programa za energetiku i zaštitu životne sredine u Programu UN za razvoj u Srbiji i samostalni konsultant za energetiku. Od januara 2015. je osnivač i predsednik Upravnog odbora RES Fondacije. Član je Tima Evropa zadužen za pitanja energetike.