Zbrinjavanje otpada je jedan od bitnih imperativa brige za okolinu. Količina otpada se može značajno smanjiti recikliranjem onih materijala koji to dozvoljavaju. Na taj način smanjuje se potrošnja sirovina, te potrošnja energije, a istovremeno se zapošljavaju i novi radnici.
Smanjite količine otpada koji generišete. Izbegavajte jednokratnu upotrebu materijala, ambalaže, proizvoda. Koristite ih više puta. Kada to nije moguće, nastali otpad sortirajte i odlažite odvojeno gde god je to moguće. Omogućite njegovu bržu i kvalitetniju reciklažu.
Tako čuvamo okolinu i štedimo energiju.
Takođe, kupujte proizvode izrađene od recikliranog materijala. Njihova izrada zahteva manje količine energije (za neke proizvode koristi se i 95% manje energije).
Ne koristite kese ili ih koristite više puta. Još bolje, držite se starig dobrih cegera.
Otpad sortirajte i odlažite ga u za to predviđene kontejnere.
Elektronski i električni otpad odlažite posebno.
Kupujte veća pakovanja proizvoda koje redovno koristite. Na primer, za proizvodnju jedne boce od 1,5 litre potroši se manje energije nego za 3 boce od 0,5 litre, a generiše se i manje otpada.
Pre nego što se odlučite za kupovinu novog uređaja, pokušajte da popravite stari i ponovo (is)koristite.
Kada god je to moguće, koristite baterije koje se mogu više puta ponovo puniti.
Veliki deo vašeg kuhinjskog otpada predstavlja tzv. biootpad i može se pretvoriti u vredan kompost, koji će vrlo efikasno zameniti veštačka đubriva u vašoj bašti ili voćnjaku.
Recikliranje papira je najstariji postupak reciklaže. Sistem odvojenog sakupljanja papira i kartona najrazvijeniji je i najbolje organizovan u Srbiji u poređenju s ostalim reciklabilnim materijalima. Ono što Vi možete učiniti je prikupljanje papira u domaćinstvu i njegovo odvojeno odlaganje (u odgovarajući kontejner sakupljača papira u vašem komšiluku, koji često možete pronaći uprkos nedostacima posuda za druge materijale).
Plastičnu ambalažu, kao i limenke, od pića i napitaka možete vratiti u supermarket ukoliko je tamo već postavljena posuda za njihovo odvojeno sakupljajnje od strane ovlašćenog operatera sistema upravljanja ambalažnim otpadom.
Postupkom recikliranja starih boca dobijaju se sirovine za proizvodnju novih boca ili nekog drugog proizvoda. Otpadna ambalaža se može koristiti čak i kao energent.
Staklo je izrazito pogodno za recikliranje jer se može reciklirati nebrojeno mnogo puta. Udeo stakla u kućnom otpadu iznosi oko 10%. Odvojenim prikupljanjem stakla štedimo prostor na deponiji, štedimo dragocene prirodne sirovine i energiju te smanjujemo zagađenje tla, vode i vazduha.
Pre bacanja, razmislite možete li staklenu ambalažu na neki način ponovo upotrebiti. Svaka tona prikupljenog stakla iskorišćena za proizvodnju novog stakla znači oko 315 kg ugljen-dioksida manje u atmosferi.
Stare gume ne bacajte, već ih prodajte ovlašćenom sakupljaču jer se njihovom reciklažom mogu dobiti novi proizvodi (podloga za sportske terene i zaštitne podne obloge, obloge za izolaciju krovova, zvučne barijere u građevinarstvu, različite oznake u drumskom saobraćaju i dr.).
Osim što možemo reciklirati različite materijale, kao što su plastika, papir, guma, takođe možemo iskoristiti i biootpad iz naših domaćinstava. Biootpad predstavlja kuhinjski otpad (ostaci od pripreme hrane) i baštanski tj. zeleni otpad što čini oko trećinu ukupnog kućnog otpada. On je ujedno vredna sirovina za proizvodnju kvalitetnog biokomposta postupkom kompostiranja.
Ukoliko organski otpad ne kompostiramo, on se na odlagalištima otpada razgrađuje pri čemu se oslobađa metan, jedan od glavnih gasova sa efektom staklene bašte. Na odlagališta u Srbiji odloži se 96% generisanog biorazgradivog komunalnog otpada.
Predlažemo i da napravite kućno kompostište u sopstvenoj bašti, tako što ćete kompostirati voće, povrće, kesice za čaj, kao i lišće i drugi otpad iz vrta.
Upravljanje otpadom? Šta ti teško, ako imaš dobru energiju.