Toplotna izolacija ne samo da smanjuje gubitke u zimskom periodu, već sprečava preveliko zagrevanje kuće u letnjem periodu. Na taj je način moguće skoro u potpunosti izbeći ugradnju klima uređaja, ili će njihov kapacitet i potrošnja energije biti znatno manji nego za neizolovanu kuću.

Prilikom adaptacije kuće, prvo dobro izolujte kuću. Kotao i radijatori potrebni za vaš sistem grejanja biće manjeg kapaciteta, pa će i početna investicija za sistav grejanja biti manja. Prilikom adaptacije fasade, ne propustite priliku da ugradite toplotnu izolaciju. Dodatni troškovi za toplotnu izolaciju su oko 25 eura/m2 što čini 20-40% od ukupnih troškova adaptacije fasade.

Postavljanjem toplotne izolacije sa spoljne strane zida
1. Rešićete i probleme s kondenzacijom pare (od kuvanja, tuširanja, sušenja odeće) koja se javlja zbog niske temperature zida, te nastanak gljivica i plesni.
2. Toplotni komfor u prostoru biti bolji zbog povećane temperature zida.
3. Zaštitićete zgradu od štetnih spoljnih uticaja i njihovih posledica (vlaga, smrzavanje, pregrevanje) i produžiti joj vek trajanja.

U praksi je ponekad nemoguće dodatnu toplotnu izolaciju izvesti sa spoljne strane, posebno kada se radi o višespratnosj zgradi (potrebna je saglasnost svih stanara) ili kad je objekat pod zaštitom. U tom slučaju izolacija se može izvesti s unutrašnje strane.

Potrošnja energije za grejanje i hlađenje može se bitno smanjiti punom toplotnom izolacijom obodnih građevinskih delova zgrada (zidova, podova, krovova), i to na starim trošnim kućama i do 6 puta. Najpoželjniji materijal za izolaciju je kamena vuna, a na drugom mestu se nalazi stiropor. Razlika u investiciji je minimalna, a kreće se oko 35 eura/m2 za 10 cm izolacije kamenom vunom, a od 15 do 20 eura/m2 stiroporom.

Ako želite da smanjite troškove za grejanje koji čine i do 3/4 troškova za energente u vašim režijskim troškovima, postavite toplotnu izolaciju ili povećajte debljinu toplotne izolacije i zamenite prozore. To se pogotovo odnosi na porodične kuće bez fasade, te one koje su građene bez toplotne izolacije. Ako uporedimo dve kuće iste površine, jednu građenu od pune opeke bez ikakve izolacije, a drugu od šuplje cigle 25 cm i sa toplotnom izolacijom od 10 cm, razlika u troškovima za grejanje može biti i do 6 puta! Adekvatno izolovana kuća troši 10 litara lož ulja ili 10 m3 gasa manje po kvadratnom metru, što je oko 7 eura/m2 u slučaju lož ulja ili 3 eura/m2 u slučaju gasa.

Sam materijal od kojeg se izgrađuje spoljni zid može imati vrlo različita toplotna svojstva. Najbolji materijali sa strane termičke izolacije za spoljni zid su porobeton i posebna termoopeka. Koeficijent toplotne provodljivosti materijala koji se mogu nabaviti u Srbiji varira i iznosi od oko 0,18 W/mK kod porotherm opeke do oko 0,45 W/mK za običnu ciglu.

Izolacioni materijali za spoljnu površinu zida mogu biti različiti, međutim najpopularniji su kamena vuna i polimerni izolacijski materijali. Oni se svi razlikuju po svojstvima i cenama. Polimerni izolacioni materijali – stiropor ili ekspandirani polistiren najpopularniji je spoljni izolacioni materijal, a izolacija debljine 10 cm takvog materijala ima koeficijent toplotne provodljivosti 0,385 W/m2K. Kamena vuna je materijal sličnih svojstava te ima koeficijent toplotne provodljivosti 0,35 W/m2K za ploču debljine 10 cm. Kamena vuna ima daleko manji otpor difuziji vodene pare od stiropora, ali je i povoljnija u slučaju požara (čuva svojstva do temperature od 900 °C te sprečava širenje požara, iako je i stiropor teško zapaljiv materijal).

 

 

Toplotni most je manje područje u omotaču grejanog dela zgrade kroz koje je toplotni tok povećan radi promene materijala, debljine ili geometrije građevinskog dela. Zbog smanjenog otpora toplotnoj propustljivosti u odnosu na tipični presek konstrukcije, temperatura unutrašnje površine pregrade na termičkom mostu manja je nego na ostaloj površini, što povećava opasnost od kondenzacije vodene pare. Drugim rečima, toplotni most nastaje kada je izolacija iz nekog razloga “prekinuta”.

Prozori ili vrata koji slabo dihtuju su glavni uzrok gubitaka toplote. Gubici kroz prozore su transmisioni (oni kroz zatvoren prozor) i ventilacioni (oni kroz otvoren prozor). Kada se saberu jedni i drugi, kroz prozore se ostvaruje preko 50% ukupnih toplotnih gubitaka zgrade a obično su i desetak puta veći od onih kroz zidove.

Ukoliko niste u mogućnosti da kupite nove prozore, lepljenjem izolacione trake oko prozora i vrata smanjićete toplotne gubitke. Cena ove trake je 0,5 eura/m. Proverite i da li postoje pukotine između prozora i zida kroz koje prolazi vazduh pri čemu se gubi toplota iz kuće. Pukotine zatvorite odgovarajućim materijalima, kao na primer PU pena. Investicijom od 5 do 10 evra godišnje možete uštedeti i do 50 evra na grejanju.

Ako prozore zamenite energetski efikasnim, koji će pored smanjenja troškova za grejanje doprineti i povećanju komfora u prostoru.

Karakteristike energetski efikasnih prozora:
• Dvostruko ili trostruko ostakljenje sa vazdušnim prostorom od najmanje 16 mm. Umesto vazduha kao izolatora, prostor između stakala može biti ispunjen inertnim gasom argonom čime se povećava efikasnost prozora.
• Low-e premaz na unutrašnjoj strani unutrašnjeg stakla sprečava gubitak toplote reflektujući je nazad u prostor.
• Toplotni gubici se događaju kako kroz staklo, tako i kroz okvir prozora. Okvir može biti PVC, ali s čeličnim ojačanjem; aluminijumski, ali sa prekinutim toplotnim mostovima te drveni ili kao kombinacija drvo-aluminijum.

Na transmisione gubitke utiče više detalja. Osnovni je svakako koeficijent prolaza toplote staklene površine i profila prozora. Koeficijent prolaza toplote na staklima se smanjuje ugradnjom dvostrukih i trostrukih stakala, čiji su među prostori punjeni vazduhom, ili bolje inertnim gasom (argonom) koji djeluje kao toplotni izolator. Na spoljnoj površini svakog stakla trebao bi postojati tzv. Low-E premaz (premaz niske emisivnosti), koji smanjuje zračenje toplote preko prozora. Postavljanjem tog sloja samo sa spoljnih površina stakala dozvoljava se ulaz toplote ali ne i izlaz, tako da staklo deluje poput toplotnog ventila. Low-E premaz je bezbojan i ne utiče na prolazak svetla.

 

 

Prozora ima mnogo različitih vrsta, a njihov koeficijent prolaza toplote kreće se od 0,8 W/m2K kod najboljih prozora s trostrukim staklima i gasnim punjenjem pa sve do 3,5 W/m²K kod starih jednostrukih prozora. U skladu sa novim Tehničkim propisom o uštedi toplotne energije i toplotnoj zaštiti u zgradama, koeficijent prolaska toplote za prozore i balkonska vrata može iznositi maksimalno U=1,50 W/m²K. Dok se na starim zgradama koeficijent U prozora kreće oko 3,00-3,50 W/m²K i više (gubici toplote kroz takav prozor iznose prosečno 240-280 kWh/m²K). EU regulativa propisuje sve niže i niže vrednosti i one se danas najčešće kreću u rasponu od 1,40-1,80 W/m²K. Ovi prozori su u odnosu na obično IZO staklo skuplji 20%, ali su im toplotni gubici za 50% manji. Na savremenim nisko energetskim i pasivnim kućama taj se koeficijent kreće između 0,80-1,40 W/m²K.

Kvalitetniji prozori smanjuju transmisione gubitke, dok se gubici ventilacijom mogu smanjiti ugradnjom ventilacionog sistema ili pomoću senzora otvorenosti prozora koji se povezuje direktno sa kontrolom grejanja/hlađenja i isključuje sistem kada se prozor otvori. Na taj način se smanjuju gubici ventilacijom.

Preporuka za izgradnju savremene energetski efikasne zgrade je korišćenje prozora s koeficijentom U manjim od 1,40 W/m²K. Takođe se kao prozorski profil preporučuje moderni visoko efikasni drveni profil koji je i ekološki i energetski prihvatljiv. Cena PVC stolarije se kreće od 240 – 270 eura/m², dok je cena za prozore drvo-aluminijum 330 – 400 eura/m².

ALUMINIJUMSKI PROZORSKI OKVIRI imaju veliku postojanost oblika, što je je od velike važnosti kod velikih prozorskih okvira, kao i veliku otpornost na spoljne uticaje (npr. so). Oni ne stare i laki su za održavanje. Aluminijum ima veliku toplotnu provodljivost, pa je presudno njegovo unutrašnje punjenje koje mora biti dobar toplotni izolator kao što je npr. drvo.

PLASTIČNI (PVC) PROZORSKI OKVIRI imaju bolju toplotnu zaštitu od aluminijumskih, cena im je približno ista, ali imaju problematičan vek trajanja i nisu održivi tj. prihvatljivi sa ekološkog aspekta jer njihova proizvodnja i reciklaža zagađuju okolinu (zato što najčešće sadrže kadmijum, omekšivače i sredstva za zaštitu od požara). Prednost im je lako održavanje u odnosu na drvene prozorske okvire.

DRVENI PROZORSKI OKVIRI imaju udeo na tržištu od oko 40%. Drvo je klasični materijal za prozore i ako se pravilno održava može trajati i do 100 godina, a prihvatljiv je i sa ekološke strane jer je drvo materijal koji se obnavlja. Drvo ima najbolji stepen toplotne i zvučne izolacije. Prilikom požara njegova konstrukcija ostaje postojana i ne proizvodi nikakve otrovne gasove. Važan je i izbor ispravnog zaštitnog sredstva za njih, a ekološki najpovoljnije su zaštite na bazi smola i firnajza. Takođe se mora omogućiti i nesmetan prodor vlage, a da bi prozori bili otporni na vremenske uticaje moguće je oblaganje aluminijumom.

 

 

Izo staklo je stakleno telo sastavljeno od najmanje dve staklene površine a međuprostor je ispunjen suvim vazduhom sa tačkom rose -30°C ili nekim drugim gasom, najčešće argonom, ksenonom ili kriptonom. Navedeni gasovi se stavljaju zbog smanjenja koeficijenta prolaza toplote odnosno kako bi smanjili toplotne gubitke kroz prozor.

Bitna svojstva izo stakala su: izolacija prolazu toplote, uticaj na prolaz svjetlosti, bistrina i čistoća stakala, pravilan odraz slike okoline te ne sme doći do rošenja u međuprostoru.

Stakla koja se koriste pri izradi IZO stakala su: float staklo (ravno prozirno staklo koje se standardno ugrađuje u IZO staklo i to u debljinama od 3 do 10mm), laminirano staklo (sastavljeno od više float stakala zalepljenih folijom zbog čega ne puca u male komadiće prilikom oštećenja), kaljeno staklo (termički obrađeno float staklo zbog poboljšanja mehaničkih svojstava, čvrstoće na udar i zatezne čvrstoće na savijanje koje se u slučaju razbijanja, raspada se na veliki broj malih komadića tupih rubova pa je bezbednije za korišćenje), ornament stakla (površina im je ukrašena različitim uzorcima) i reflektujuće staklo (premazano metalnim filmom koji deo svetlosti reflektuje, a deo apsorbuje).

Prema novom Tehničkom propisu o uštedi toplotne energije i toplotnoj zaštiti u zgradama, prozori sa low-e staklima su obavezni u novim zgradama. Prozori sa ovakvim staklima imaju koeficijente prolaza toplote oko 1,3 W/m2K što je i preporuka pri kupovini novih prozora prilikom renoviranja starih zgrada.

Princip low-e stakala je da se na staklo nanese tanak sloj na bazi vanadijum dioksida, koji u zimskim uslovima potpuno propušta infracrvene zrake, a tokom letnjih meseci sprečava prolaz toplotnog zračenja kroz staklo. Kako pritom potpuno propušta svetlost, u nekim slučajevima prozoru ne treba nikakvo senilo. Hemijskim sastavom i postupkom nanošenja tog sloja na staklo unapred se određuje granica na kojoj filter postaje propusan, a podesiva je između 0°C i 70°C. Primenom ovih stakala u građevinarstvu, uštede na energiji su značajne, a mogu dostići i do 50% energije za klimatizaciju.