Niskoenergetske kuće
Niskoenergetske kuće temelj su primene održive gradnje, počevši od građevinskog materijala čija proizvodnja ne opterećuje okolinu, preko njihove energetske efikasnosti i racionalnog trošenja energenata tokom životnog veka, pa sve do racionalnog upravljanja otpadom.
Osim toga, niskoenergetske kuće (u čiju grupu spadaju i pasivne kuće) pružaju visok stambeni komfor s prijatnom klimom tokom cele godine bez standardnih sistema grejanja i hlađenja, uz vrlo niske troškove na energenata.
Prema gruboj podeli, po postignutim uštedama u niskoenergetskoj kući se za zagrevanje koristi svega 40 kWh/m2 godišnje, što je ekvivalent od 2,7 litara lož ulja po m2 godišnje ili 6 kg/m2 godišnje drvnih peleta.
Niskoenergetske kuće po pravilu koriste najefikasniju toplotnu izolaciju, energetski efikasnu stolariju, niske nivoe propuštanja vazduha i rekuperaciju u ventilaciji za manje energije potrebne za grejanje i hlađenje. Mogu se takođe koristiti i standardi prema pasivnim solarnim tehnikama dizajna ili aktivne solarne tehnologije, kao i tehnologije za recikliranje toplote iz vode koja je korišćena kod tuširanja ili u mašini za pranje sudova.
Korak dalje ide pasivna kuća, koja godišnje troši svega 15 kWh/m2.
Nulta kuća samostalno dostiže punu energetsku pokrivenost, a u nekim slučajevima može proizvoditi i viškove energije.
U Nemačkoj, na primer, postoji preko 150.000 različitih pasivnih kuća, kako pojedinačnih domaćinstava i kuća u nizu ili manjih stambenih zgrada, što ne začuđuje budući da je u Nemačkoj realizovan sistem podsticaja pasivnoj gradnji, kako na nacionalnom, tako i na lokalnom nivou, a koji uključuje povoljne kredite i dodatne subvencije.
U Austriji je do sada realizovano nekoliko hiljada pasivnih kuća. Ukupna cena gradnje pokazala se 20% većom nego u slučaju klasične gradnje, a nakon isteka perioda amortizacije očekuju se velike postignute uštede.
Nažalost, u Srbiji za sada ne postoje direktni podsticaji za izgradnju ovakvih ili sličnih objekata.
Pasivne kuće
Pasivna kuća je objekat u kojem se zahvaljujući principima pasivne gradnje i primeni načela energetske efikasnosti postiže prijatna atmosfera bez posebnog sistema grejanja i klimatizacije. Maksimalna potrošnja pasivne kuće uz zadovoljenje primarnih energetskih potreba uključujući toplu vodu i struju, ne bi trebalo da pređe 20 kWh/m2 godišnje.
Pasivne kuće obično troše oko 15 kWh/m2 odnosno i do 80-90% manje energije od klasične niskoenergetske kuće, a ta to su zaslužni uklanjanje toplotnih gubitaka i maksimizovanje slobodnog dobitka energije.
Prozori pasivne kuće, na primer, treba da imaju trostruko ostakljenje, s low-e premazom, da budu punjeni argonom, prekinutim termičkim mostom, a vrata treba da imaju dobar koeficijent prelaza toplote i dobro dihtovati, čime se znatno smanjuju toplotni gubici kao i potreba za grejanjem. U pasivnoj kući, debljina izolacije bi trebala iznositi od 25 do 40 cm (zavisno od materijala gradnje).
Za snadbevanjem svežim vazduhom brine se sistem mehaničke ventilacije koji putem izmene toplote, gde izlazni i potrošeni vazduh iz unutrašnjosti na višoj temperaturi može preneti i do 80% svoje toplote na ulazni vazduh. Drugim rečima, ako je vazduh u prostoriji 20°C, a temperatura okoline 0 °C, temperatura ulaznog vazduha se može podignuti i na 16°C. Proces je u letnjim mesecima obrnut, tako da izlazni vazduh preuzima toplotu ulaznog vazduha, održavajući prijatnu temperaturu u prostorijama bez potrebe za klima-uređajem.
Kako bi se dodatno unapredila energetska nezavisnost pasivne kuće, moguće je ugraditi sistem grejanja s toplotnom pumpom, koji zahvaljujući činjenici da zemlju na određenoj dubini odlikuje konstantna temperatura – nezavisno od godišnjeg doba, ukopavanjem cevi i cirkulacijom vode može obezbediti sistem grejanja i pripremu potrošne tople vode.
Osim toga, Sunčeva energija je besplatna, pa se pored pasivnog korišćenja može koristiti i aktivno: u solarnim kolektorima za zagrevanje vode i u fotonaponskim ćelijama za proizvodnju električne energije.
Glavna ideja pasivne gradnje je korišćenje sunčeve energije za grejanje kuće u zimskom periodu i sprečavanje upada sunčevog zračenja u letnjem periodu kako bi se smanjila potreba za hlađenjem.
Inače, na potrošnju energije u kući utiču lokacija, orijentacija, oblik, pozicija i veličina prozora, roletne, raspored prostorija, prisustvo vegetacije u okolini kuće i dr.
Izgradnja pasivne kuće je skuplja oko 20% u odnosu na klasičnu, međutim treba imati u vidu da takva kuća ima smanjenu potrošnju toplotne i energije za hladjenje, pa su kotlovi i rashladne jedinice manjeg kapaciteta, što podrazumeva i niže investicione troškove za kotlove, radijatore i rashladne jedinice.
Kuće nulte energije
Kuća nulte energije je objekat s nultom neto energetskom potrošnjom i nultom neto emisijom ugljen dioksida godišnje. S obzirom da su obnovljivi izvori energije primenjeni na objektu uglavnom sezonski, u praksi kuća nulte energije periodično energiju dobija iz energetske mreže, a periodično proizvodi energiju koju šalje u energetsku mrežu; iako postoje i vrste kuća nulte energije koje su u potpunosti odvojene od mreže. Energija se unutar kompleksa proizvodi uz pomoć različitih sistema za iskorišćavanje obnovljivih izvora energije koji ne zagađuju okolinu pa kuća nulte energije ima vrlo nisku emisiju CO2 u atmosferu.
Postoji više različitih definicija kuće nulte energije:
Nulta neto potrošnja energije unutar kompleksa (net zero site energy use) – količina energije proizvedena unutar kompleksa koristeći obnovljive izvore energije jednaka je količini energije koja je potrošena unutar kompleksa. Ovom definicijom se definiše kuća nulte potrošnje u SAD-u .
Nulta neto potrošnja izvorne energije (net zero source energy use) – kuća proizvodi istu količinu energije koju i potroši, a uz to mora proizvesti i energiju koja se troši prilikom transporta energije do kuće. S obzirom da ovaj tip u kalkulaciju uzima i gubitke prilikom prenosa električne energije, ova vrsta kuće nulte energije mora generisati više električne energije od kuće sa nultom neto potrošnjom energije unutar kompleksa.
Nulta neto energetska emisija (net zero energy emissions) – izvan SAD i Kanade, kuća nulte energije definiše se kao kuća sa nultom neto energetskom emisijom, što se naziva još i kao kuća bez ugljeničkog otiska ili kuća bez emisija. Pod ovom definicijom podrazumeva se balansiranje emisije ugljen dioksida koja je generisana upotrebom fosilnih goriva unutar ili izvan kompleksa sa količinom energije koja je unutar kompleksa proizvedena koristeći obnovljive izvore energije. Ostale definicije ne uključuju samo emisije ugljen dioksida u fazi korišćenja kuće, već se dodaju i emisije nastale prilikom konstruisanja i izgradnje kuće. Postoje još i debate oko toga trebaju li se u kalkulaciju uzeti i emisije nastale zbog prenosa energije prema kući i iz kuće natrag u mrežu.
Nulta neto cena energije (net zero cost) – U ovom tipu kuće cena kupovne energije je balansirana sa cenom energije koja se prodaje mreži, a generisana je unutar kompleksa. Ovakav status zavisi od toga kako distributer energije nagrađuje generisanje energije unutar kompleksa (isplata, kompenzacija, ili nešto drugo).
Nulta potrošnja energije van kompleksa (net off-site zero energy use) – Prema ovoj definiciji kuća bi se mogla smatrati kućom nulte energije i u slučaju kad je 100% energije koju kupuje generisano pomoću obnovljivih izvora energije, čak i ako su ti izvori energije van kompleksa.
Odvojena od mreže (off-the-grid) – Kuće nulte energije koje su odvojene od mreže, tj. nisu priključene ni na jedan izvor energije koji nije unutar kompleksa. Takve kuće zahtevaju distribuiranu proizvodnju energije iz obnovljivih izvora i pripadajuće kapacitete za akumulaciju te energije (za slučaj kad sunce ne sija, vetar ne duva i slično).
Autonomne kuće
Autonomna (nezavisna) kuća (eng. autonomous building) je zamišljena da normalno funkcioniše nezavisno od infrastrukturne podrške spolja. Prema tome nema priključka na mrežu za distribuciju električne energije, vodovod, kanalizaciju, komunikacionu mrežu, a u nekim slučajevima nema ni priključka na javne saobraćajnice.
Autonomna kuća je mnogo više od energetski efikasne kuće – energija je u ovom slučaju samo jedan od resursa koje je potrebno dobiti iz prirode.
Kuće sa viškom energije
Kuća sa viškom energije (engl. energy plus house) je kuća koja u proseku tokom cele godine proizvede više energije koristeći obnovljive izvore energije nego što je uzme iz spoljnih sistema. Ovo se postiže upotrebom malih generatora električne energije, niskoenergetskih tehnika gradnje poput pasivnog solarnog dizajna kuće te pažljivog izbora lokacije za kuću.
Mnoge kuće sa viškom energije su gotovo identične tradicionalnim kućama, a samo koriste najefikasnija energetska rešenja (aparati, grejanje, …) u celom objektu.
U nekim razvijenim državama distributeri električne energije kupuju višak energije iz takvih kuća i tim pristupom kuća umesto troška predstavlja izvor prihoda za vlasnika.
A kakva su iskustva kod nas? Da li imate dovoljno energije da pogledate ovu priču: Slučaj solarnih panela?