Siromaštvo je višedimenzionalni i, vrlo često, teško rešiv društveni problem.Prema definiciji siromaštva iz Strategije za smanjenje siromaštva Republike Srbije, siromaštvo predstavlja kompleksnu pojavu u kojoj građani nisu u stanju da zadovolje svoje osnovne životne potrebe kao i osnovna ljudska prava: na zaposlenje, odgovarajuće uslove stanovanja, dovoljnu dostupnost socijalne zaštite, pristup zdravstvenoj zaštiti, obrazovanju i komunalnim uslugama. Ozbiljna razmatranja (1) energetskog siromaštva krajem 1990-ih i početkom 2000-ih pokazala su da u većem broju država Evrope, postoji jedan značajan indikator energetskog siromaštva povezan sa otežanim ili nemogućim obezbeđivanjem dovoljnih količina energije tokom zimskog perioda, a to je povećan broj smrtnih slučajeva u zimskim mesecima. Prema Buzarovskom (Bouzarovski, 2), uočljiva je izuzetno značajna prisutnost smrtnih slučajeva izazvanih ekstremnim zimskim uslovima u velikom broju država EU i okolnih zemalja. Sličnu pojavu je uočio i tim koji je 2004. analizirao energetsko siromaštvo i njegove posledice u Srbiji i Crnoj Gori (3).
Problem energetskog siromaštva naročito je prisutan u „stambenoj“ odnosno „mikro“ energetici jer se u Srbiji preko polovine električne energije koristi u domaćinstvima.
Neki od indikatora energetskog siromaštva su procentat direktno utrošenih sredstava za nabavku energije (procenat od prihoda po članu domaćinstva, kao granična vrednost najčešće se uzima 10%) ili subjektivni kriterijumi poput nivoa dostupnosti toplote u kući.
Studija UNDP-a iz 2004. o siromaštvu u Srbiji i Crnoj Gori pokazuje velika korelaciju siromašnih, strukture stambenog objekta odnosno tehnike korišćene za grejanje i zdravstvenog stanja žitelja (4). Kod stanovništva koje trpi posledice lošeg sistema grejanjenja rizik postaje još veći, pre svega zbog emisja tokom zimskih meseci zbog izuzetno loših peći za spaljivanje čvrstog goriva. I same državne institucije počele su da potvrđuju da je oko 500 000 ljudi nije u mogućnosti da pokrije svoje troškove struje (5).
Pomoć ljudima u stanju energetskog siromaštva putem unapređenja efikasnosti peći i šporeta na drva predstavlja odličan put za dostizanje nekoliko ciljeva održivog razvoja u Republici Srbiji. Doprinos globalnoj agendi i poboljšanje kvaliteta života najugroženijih uz istovremeno unapređenje kvaliteta životne sredine i zdravlja za sve zavređuje pažnju svih onih koji odlučuju o javnim sredstvima.
Mreža dobre energije zalaže se da se smanjenje energetskog siromaštva usvoji kao jedna od vodeća smernica i indikator energetske i razvojne politike.
IZVORI:
1 Bouzarovski, S. (2011) Energy poverty in the EU: a review of the evidence. Dostupno na: http://ec.europa.eu/regional_policy/conferences/energy2011nov/doc/papers/bouzarovski_eu_energy_poverty_background%20paper.pdf
2 Buzar, S. (2008) The hidden spaces of energy poverty in Eastern and Central Europe, str. 4.
3 UNDP (2004) Stuck in the Past. Energy, Environment and Poverty in Serbia and Montenegro. str. 55 Dostupno na: http://www.stabilitypact.org/energy/041011-bucharest/Stuck_in_the_Past.pdf
4 UNDP (2004) Stuck in the Past. Energy, Environment and Poverty in Serbia and Montenegro. str. 55 Dostupno na: http://www.stabilitypact.org/energy/041011-bucharest/Stuck_in_the_Past.pdf
5 http://www.blic.rs/Vesti/Drustvo/359340/Jankovic-U-Srbiji-400000-do-500000-ljudi-energetski-ugrozeno/komentari/6596793/komentar-odgovor
ČLAN 25.
UNIVERZALNE DEKLARACIJE O LJUDSKIM PRAVIMA
Svako ima pravo na standard života koji obezbeđuje zdravlje i blagostanje, njegovo i njegove porodice, uključujući hranu, odeću, stan i lekarsku negu i potrebne socijalne službe, kao i pravo na osiguranje u slučaju nezaposlenosti, bolesti, onesposobljenja, udovištva, starosti ili drugih slučajeva gubljenja sredstava za izdržavanje usled okolnosti nezavisnih od njegove volje.
CILJEVI
16,449 prevremenih smrti usled zagađenja vazduha u Srbiji sa godišnjim troškovima od 33.5% BDP. Procenjeno je da je unutrašnje zagađenje odgovorno za 9,368 umrlih. Izvor: WHO, podaci za 2010.
Oko 16% raspoloživih prihoda odlazi na troškove stanovanja, vode i energije.
Dopunsko grejanje u domaćinstvima izaziva vršnu potrošnju u elektroenergetskom sistemu koja uzrokuje neekonomično korišćenje opreme i kapitala.
Više od 85% najsiromašnijih se greje na čvrsta goriva.
Domaćinstva koja koriste čvrsto gorivo troše i do 350 kwh/m2 za grejanje prostora ne postižući odgovarajući nivo toplote. Efikasnost velike većine uređaja je manja od 40%.
Više od 59% domaćinstava koristi čvrsta goriva za grejanje.
Preko 15% anketiranih domaćinstava ne može da priušti sebi dovoljno topao stan.
Gotovo 50% anketiranih domaćinstava je spremno da zameni uređaj uz podršku države. Izvor: GiZ
55% svih domaćinstava poseduje šporet na čvrsto gorivo. Izvor: Zavod za statistiku
16,449 prevremenih smrti usled zagađenja vazduha u Srbiji sa godišnjim troškovima od 33.5% BDP. Procenjeno je da je unutrašnje zagađenje odgovorno za 9,368 umrlih. Izvor: WHO, podaci za 2010.
Oko 16% raspoloživih prihoda odlazi na troškove stanovanja, vode i energije.
Dopunsko grejanje u domaćinstvima izaziva vršnu potrošnju u elektroenergetskom sistemu koja uzrokuje neekonomično korišćenje opreme i kapitala.
Više od 85% najsiromašnijih se greje na čvrsta goriva.
Domaćinstva koja koriste čvrsto gorivo troše i do 350 kwh/m2 za grejanje prostora ne postižući odgovarajući nivo toplote. Efikasnost velike većine uređaja je manja od 40%.
Više od 59% domaćinstava koristi čvrsta goriva za grejanje.
Preko 15% anketiranih domaćinstava ne može da priušti sebi dovoljno topao stan.
Gotovo 50% anketiranih domaćinstava je spremno da zameni uređaj uz podršku države. Izvor: GiZ
55% svih domaćinstava poseduje šporet na čvrsto gorivo. Izvor: Zavod za statistiku