Robusno i efikasno do obnovljivih izvora energije

Obnovljivi izvori energije su pre svega – izvori energije. Ova činjenica se često zanemari kada su u pitanju ovi izvori energije. U Srbiji, pa i u Evropskoj uniji, na njih se često gleda kao na modni detalj, stav, izum poludelih hipika, zaveru energetski siromašnih zemalja koje žele svo fosilno gorivo za sebe, zaveru energetski bogatih zemalja koje žele svo fosilno gorivo za sebe i tako dalje i tome slično.

Kakav izvor energije predstavljaju obnovljivi izvori energije zapravo? Kako koji,  kako gde  i kako kad, bi bio odgovor koji je najpribližniji tačnom i koji ostavlja ušančene tabore sa obe strane linije razgraničenja poprilično nezadovoljnim. Pre svega oni su obnovljivi, sto podrazumeva da se obnavljaju brzinom kojom se i troše. A neki, kao što je biomasa, nekada nisu ni to, ako se ne koriste na odgovarajući način.

Kada uživamo u prvim toplim proletnjim danima koristimo obnovljive izvore energije na najjednostavniji mogući način i upijamo toplotnu energiju sunca direktno bez pretvaranja.

Moderno društvo je međutim zasnovano na dostupnosti energije sada i ovde, bez obzira kada i gde. Ta potreba uslovljava da energju koristimo u oblicima koji su pogodni za prenošenje, ili za čuvanje. Tehnologija kojom se energija iz ovih izvora pretvara u pogodne oblike je dugo godina bila skupa ili neefikasna ili oboje. Danas, medjutim to nije više nužno slučaj.

Danas, takođe znamo da na drugom tasu vage koja meri šta je bolje, onom na kome se nalaze fosilna, neobnovljiva goriva,  države gurkaju tas , stvarajući okvire u kome se troškovi vezani za eksploataciju ili vezani za štetne posledice po zdravlje koje nastaju usled korištenja ovih goriva ne vide odmah. Tako nastaje okvir u kome je odluka koji izvor energije koristiti jos složenija nego sto ona inače jeste i mogućnost greške postaje sve veća.  Donošenje ovakve odluke je najvažniji i najdalekosežniji korak energetske politike i trenutak kada se svi parametri uzimaju u obzir.

Korpus zakonodavstva Evroske unije u oblastima energetike, životne sredine i konkurentnosti, kada se dosledno sprovodi, može uspostaviti okvir u kome raste verovatnoća donošenja dobrih odluka. Greške načinjene u energetskoj politici koštaju mnogo i dugo traju. U Srbiji, energetika je ujedno i jedna od najvećih privrednih grana, svakako najveća kada su fizički parametri u pitanju uzevši u obzir obim iskopavanja lignita, a Srbija energiju troši neefikasno pa je važno da pri izborima koje pravimo u energetskoj politici ne činimo velike greške.

Kako više očiju bolje vide, prvi i najvažniji korak u potrazi za srećom u energetskoj politici je široko uključenje svake zainteresovane javnosti u najranijoj mogućoj fazi donošenja politike, svakako u fazi diskusije, odnosno pre nego što su napravljeni bilo kakvi izbori.  Pristup informacijama o životnoj sredini, učešće javnosti u donošenju odluka koje se tiču životne sredine i pristup pravosuđu u vezi sa ovim pitanjima su garantovani Arhuskom konvencijom i direktivom Evropske unije kojom se operacionalizuju pojedine odredbe ove konvencije . Potpuna primena ovih prava u Srbiji još uvek nije zaživela, čime raste verovatnoća donošenja pogrešne energetske politike sa velikim posledicima po standard i zdravlje stanovništva.

Drugi presudan korak je upotreba svog raspoloživog znanja, nacionalnog i globalnog. Srbija je zemlja siromašna kvalitetnim gorivom, niskog životnog standarda, sa dobrom klimom, kvalitenom zemljom i relativno retkom gustinom naseljenosti, daleko od mora ali ispresecana rekama. Sve ove karakteristike jesu od značaja za energetsku politiku i utiču na to koje izvore energije koristiti i kako ih koristiti.

Robustno i efikasno!- treba da bude parola srpskih vitezova energetske politike, koju će oni uzvikivati vitlajući mačem promene. Kacige ove gospode moraju da imaju bežičnu vezu kako bi se svetsko znanje o najbolje dostupnim tehnologijama slivalo direktno u google naočare boraca za dostupnu energiju, pokazujući im koje su moderne tehnologije najefikasnije i čiji se sjaj neće istopiti kada zađe Sunce podsticajnih mehanizama koje država ili EU  daruje kako bi se pospešila upotreba nekih tehnologija. Ovo je naročito važno kako za deset ili dvanaest godina ne bi posmatrali energetske objekte napravljene na vatri javnih para kao sagorele ostatke istih, dok nas težinom svoje neefikasnosti drže na dnu. A državni prstić? Državni prstić budućnosti se odmakao od vage odluke , onemoćao je i čačka uši zviždućući i gledajući nezainteresovano na drugu stranu. Alternativno, pokazuje na nekog krivca koga kušaju na testu istine, bacajući ga u u vodu. Ako ispliva kriv je, a ako potone i udavi se, slava pravednima.

Eto, oni koji jos uvek čitaju tekst nisu naišli na odgovor šta sa obnovljivim izvorima energije u Srbiji i već znaju da ga neće ni naći. Ipak, moramo ustvrditi da njih u Srbiji ima. Oni već sada čine preko petine ukupne finalne potrošnje energije, većinom u obliku ogrevnog drveta i nešto manje kao električna energija proizvedena iz vode.

Srbija može i mora bolje i više budući da drugih izvora, osim lignita koji je i usud i gorivo, gotovo i nema. Srbija može svoje evropske ciljeve vezane za obnovljivu energiju da ispuni i premaši i sve to uz koristi u drugim oblastima. Ali ne ako preskače korake.

Srbija ima mogućnost da značajno unapredi i uveća korišćenje biomase. Ovo nikako ne znači da drugih obnovljivih izvora energije u Srbiji nema i da se ne mogu koristiti. Postavljanje prioriteta je međutim takođe važno kod donošenja politike. Korišćenje biomase, pre svega u obliku drvne sečke, najprostijem i najjeftinijem obliku, moguce je u obimu koji je toliko veliki da ga neću ni navesti. Procena tog obima treba da bude rezultat procesa koji je opisan u delu teksta koji ste već zaboravili. Samo takva procena može imati upotrebnu vrednost. Odemo li u šumu da gajimo održivo šumarstvo i beremo energiju, možemo se vratiti sa jeftinijom energijom, čistijom životnom sredinom, smanjenim trgovinskim deficitom, unapredjenim gazdovanjem šumama, ponekim radnim mestom i drugim nedrvnim šumskim proizvodima. Naravno, ako ne naletimo na četnike i partizane. Ili šumara. Ili ako ne zalutamo u oblaku pepela koje je  vetar razvejao sa deponija.

A u šumi budimo fini, odnosno pogledajmo kako to Finci rade i naučimo nešto.

Ne zaboravite: Robustno i efikasno! I pripazite na prstiće… Čekajte, još nešto da vam kažem: Čitajte i učite o energiji. To je patriotski. I evropski.

Aleksandar Macura je ekspert za pitanja energetike i član Tima Evropa.

Željni uspeha

Aleksandar Macura

Dijalog sa  slučajnim čitaocem o evropskoj pomoći lokalnom energetskom planiranju i koječemu drugom.

“Znaš li Željko da preko svake planine postoji put? Šta je nama potrebno da pređemo preko naše planine?” “Nikola, ne znam šta nam je sve potrebno, ali počnimo sa onim što imamo”.

U svom novom romanu Paolo Koeljo piše o…

A u stvari, što bi rekli Čvarkov i Torbica, ne piše Paolo Koeljo.

Iako me ne pitate, ja ću vam sada reći i ko su Željko i Nikola, i kakva je njihova planina i sa čim su to oni počeli. A ako pozovete odmah reći ću vam i kakve veze ima Evropska unija sa njima i oni sa njom.

Željko i Nikola su, već pet godina, energetski menadžeri opštine Vrbas. Planina u koju su se zagledali je planina računa za energiju i energente, planina potrošenih kilovat časova, emitovanih tona ugljen dioksida i drugih štetnih materija. Gledali su u nju od početka svog rada u, sada blaženopočivšoj, Direkciji za izgradnju opštine Vrbas. Predstavljanje svog dosadašnjeg rada počinju pričom o putu preko planine i principu da početke ne treba odlagati, već da treba krenuti sa postojećim resursima.

A počeli su put sa obrazovanjem, znanjem, etikom, vrućim srcem, odlukom da ne odustanu, platom lokalnih službenika, Strategijom razvoja opštine sa ugrađenom energetskom efikasnošću kao prioritetom, radnim vremenom, mnogobrojnim drugim dužnostima na poslu, slobodnim vremenom, voljom da uče, svešću o neophodnosti uspostavljanja partnerstava, porodicom, plivanjem, futsalom ( Samo da znate “Leteći Holanđanin” od jeseni ponovo u Prvoj futsal ligi Srbije!). I dozvolom za svoje planinarenje. Zajedno sa svojim kolegama iz Kule 2011. su pomislili da bi bilo dobro da konkurišu  za sredstva koja Evropska unija stavlja na raspolaganje lokalnim samoupravama. Isto su izgleda pomislili i u Stalnoj konferenciji gradova i opština kojoj su kroz program Exchange 3 bila poverena ta sredstva, te su ih oni dodelili opštinama Kula i Vrbas[1].  Kroz program je započeto službeno uobličavanje sistema energetskog menadžmenta u Vrbasu a u ruke Mandušića Vuka stavljena je jedna korisna alatka- Informacioni sistem za energetski menadžment (ISEM). Pre pet godina. Pet. Šezdeset meseci, preko 1800 dana, 80 zgrada i stotine stubova unazad. Tada je osnovana i Kancelarija za energetski menadžment opštine Vrbas[2] (Kancelarija). Nastavljeno je obilaženje javnih zgrada, premeravanje objekata, brojanje radijatora, sijalica, stubova za javnu rasvetu. Analiziranje računa, rađanje i uobličavanje ideja. I sprovođenje, kada god se ima. I usavršavanje. I usavršavanje. I usavršavanje.

  1. su održani izbori u opštini Vrbas. Deo opozicije je postao vlast, deo vlasti, je postao opozicija, deo vlasti je ostao vlast a deo opozicije opozicija. Znate već.

“Dobro razumeli smo, stvar je propala i momci su u Kanadi, USA, Nemačkoj, Meksiku, šta ja znam već…”

Ne znate vi Vrbas dragi čitaoče! Lepo mesto u Vojvodini. Preko 20 različitih nacionalnosti, bogomolje različitih vera… Treba da odete da pogledate, ja sam čak i suprugu tamo našao! Elem, stvar nije propala.

Znam šta je još prethodilo nepropadanju stvari. U 2011. godini Evropska unija je još jednom pohodila Vrbas i Kulu jer je bila istog mišljenja kao i koalicija nevladinih organizacija i opština Vrbas i Kula[3]. EU je dodelila sredstva i počela je izrada Strategije i akcionog plana za energetski razvoj opštine Vrbas[4]. Strategija je pripremljena po modelu koji je preporučila organizacija “Povelja gradonačelnika”[5]  koju snažno podržava EU, uz potpuno učešće javnosti i, pazite sada ovo, svih političkih činilaca, pozicije i opozicije, od samog početka. Belog papira takoreći. Tako je Evropska unija u Vrbas dovela Marka, Đorđa, Bojana, Iva, Natašu, Zvezdana. I čika Radeta. Za sto su seli zaista mnogobrojni vredni političari, građani i privrednici iz opštine. Strategija i Akcioni plan su pripremljeni i usvojeni jednoglasno od strane Skupštine Opštine Vrbas. Vrbas je zaokružio potpuno lokalno vlasništvo nad strateškim planiranjem u ovoj oblasti.

Vlasnici nisu dozvolili da im imovina propadne zato što su promenili raspored sedenja u skupštinskim klupama 2013. godine. Energetski menadžment je čak i ubrzao svoj rast. Skupština opštine donosi “Odluku o energetskoj efikasnosti” kojom se sprečava da u procesu odlučivanja o kapitalnim ulaganjima bude preskočeno pitanje energetske efikasnosti i kojom se ovlašćuje Kancelarija da o tome brine. I kojom se propisuju standardi koji moraju da važe u javnim objektima. U svetu energetskih politika to je baš moćna alatka. ISEM raste, pokriva 80 javnih zgrada, sistem vodonsbadevanja svaki stub i svaku svetiljku u sistemu javne rasvete, daljinsko grejanje. Podaci o potrošnji za sve javne objekte su u ISEMu za period od 2009. godine. Obučavaju se korisnici javnih objekata. I usavršavanje. I usavršavanje. Uspostavljanje partnerstava. Direkcija se sertifukuje za standard upravljanja energijom ISO 50001. Uvodi se efikasnija javna rasveta u deo sistema. Rekonstruišu se javni objekti, uvode se jeftine mere smanjenja potrošnje i smanjenja troškova. Interesuju se građani. Objavljuje se prvi tender za javno-privatno partnerstvo u Republici Srbiji u oblasti javne rasvete. Akcioni planovi se donose za 2013, godinu, 2014, 2015 i podnose se izveštaji o sprovođenju skupštini lokalne samouprave. Obezbeđena je donacija od preko million švajcarskih franaka za rekonsktrukciju javnih zgrada.[6] Lokalna samouprava značajno ulaže u opremu. Prema preliminarnoj proceni potrošnja u 2015. je već za oko 17% manja u odnosu na onu iz 2010. dok je smanjenje troškova u stalnim cenama i mnogo veće jer su mnoge mere smanjile troškove bez smanjene potrošnje. A tek se očekuju efekti velike donacije.

“Ok razumeli smo. Za njih je znači čula cela Srbija”

Dragi čitaoče izgleda da nije. Evaluator međunarodne pomoći Republici Srbiji je čuo, pogledao i pohvalio: „…Neki od ovih projekata imaju širu vrednost jer mogu da prikažu nove pristupe, kao što su aktivnosti na unapređenju energetskog menadžmenta, usaglašavanja sa predstojećom zakonskom regulativom i smanjenju troškova, preuzete u Kuli i Vrbasu. Međutim ove lokalizovane inovacije se retko promovišu na sistematskoj osnovi, širom zemlje, mogućim drugim korisnicima”[7]. Nepoznati autor međutim nije čuo. On, tj Nepoznati autor, piše projekat. U približno isto vreme kada i Evaluator (nije da se zove tako ali mi se dopada da ima veliko slovo) evaluaciju. Traži novčanu potporu za uspostavljanje sistema lokalnog energetskog menadžmenta u Republici Srbiji. Od jednog globalnog fonda. Iz kvote koja pripada Republici Srbiji. Piše on ‘vako:”… početnom analizom je ustanovljeno da je ovo oblast u kojoj postoji praznina jer drugi donatori ciljaju privatni sektor ili javni sektor na nacionalnom nivou isključivo”. Eto ti ga sad. Nema Evropske unije. Nema preporuke Evaluatora da se sistematski promoviše na nivou cele zemlje postojeće iskustvo iz Vrbasa i Kule. Nema Nikole, nema Željka. Dva puta ništa je ništa. Matematika je jasna. Kaže Nepoznati, u naše ime, praznina.

“Dobro ajde. Nego gde su sada momci? Da nisu uzleteli u nebo?“

Nisu, mada ih u Vrbasu ponekad zovu Ćirilo i Metodije. Eno ih uče, spremaju se da polažu ispit da postanu energetski menadžeri.

“Ha,ha,ha,ha! A,ha,ha,ha,ha! Šalite se? Mislim, obrnuli su igricu. Sa sve Cukahara saskokom. Hteli ste da kažete da im je država poverila da podučavaju druge da postanu energetski menadžeri?”

‘Teo sam. Ali nije lepo lagati. Baš sam žarko želeo da to mogu da kažem Zajedno sa Mirkom, Miletom, Damjanom, Jasminkom, Aleksandrom i drugima sam mnogo puta to predlagao i podsticao. Kada naiđemo na entuzijastu to nam i uspe. Ljudi dolaze i sami. Međutim, dugogodišnji energetski menadžeri opštine Vrbas uprkos zadovoljstvu klijenta, uprkos 80 energetskih pregleda, energetskim pasošima, prežvakanom sistemu javne rasvete, korišćenju i programiranju informacionog sistema energetskog menadžmenta, obezbeđivanju milionskih donacija, uspostavljanju ISO 50001 standarda, oceni “napredan” u preliminarnoj proceni za Evropsku energetsku nagradu[8], preporuci evaluatora međunarodne pomoći Republici Srbiji, ne mogu da zakonski obavljaju posao energetskog menadžera. Dok im ne lupe pečat. Valjda u stražnjicu, mada možda i nije, ne znam šta kaže pravilnik.

Propisi su propisi. Redovna kontrola karata svakih 15 kilometara. Znam reći ćete mi, kad nema dve polovine onda nema ničega, Vrbas nije ni postojao. Znam o čemu govorim.[9]

Ovo nije priča o Nikoli i Željku. Ni njihovim koleginicama Sanji i Višnji. Ni o Goranu ni o Milanu i njihovoj političkoj i svakoj drugoj podršci. Ni o desetinama saradnika. Ni o predsednicima opštine Vrbas, njihovim zamenicima i članovima veća koji su podržavali i podržavaju rast upravljanja energijom u Vrbasu. Iako bi mogla da bude i o njima.

Ovo je priča o uspehu. Našem. I evropskom. Koji traje pet godina. Koji međutim nije potpun. A može da bude.

Potrebno je da Vlada iz Beograda dođe do Nikole i Željka u Vrbas. I pusti ih u Vranje, Pirot, Kikindu, Krupanj, Mionicu, Valjevo, Kraljevo. Širom zemlje, baš kao što Evaluator kaže. Sa sve pečatom ako baš mora. Sistemski, kao što Evaluator kaže. Naravno ne samo njih i možda ne uopšte njih. Planski, promišljeno i organizovano potrebno je stečene resurse upotrebiti širom Srbije, na isti ili bolji način nego u Vrbasu sa težnjom da se planina računa za energiju i energente, planina potrošenih kilovat časova, emitovanih tona ugljen dioksida i drugih štetnih materija smanji za puno više od zakonom propisanih 1% godišnje. Jer smo tako u mogućnosti.

Poštovani čitaoče, učite i čitajte o energiji. To je patriotski. I evropski. Budite kao Željko i Nikola. I to je patriotski i evropski.

Preko svake planine postoji put, poštovani čitaoče, a njime pođite sa onim što imate. I usavršavajte se. I to je patriotski. I evropski.


[1] http://www.razvojkula.rs/wp-tekst13/Brosura_Exchange_3.pdf
[2] http://www.eevrbas.org
[3] http://www.civilnodrustvo.rs/projects.php?page=summeries&lot=1&id=13&action=news&action-id=21
[4] http://www.eevrbas.org/o-nama/projekti/category/1-nacrt-strategije-razvoja-energetike
[5] http://www.covenantofmayors.eu/index_en.html
[6] https://www.novostitop.com/svajcarska-donacija-za-krusevac-gotovo-milion-ipo-franaka/
[7] http://www.lokalnirazvoj.org/upload/Evaluation/Documents/2013_09/Final_Evaluation_of_Effectiveness_and_Efficiency.pdf
[8] http://www.european-energy-award.org/home/
[9] Pevac Sofronije u epizodi “Crv”. Preporučujem ko nije gledao.


Aleksandar Macura, proučava pitanja energetske politike preko 13 godina, i ponekad predlaže moguće promene. Bio je menadžer programa za energetiku i zaštitu životne sredine u Programu UN za razvoj u Srbiji i samostalni konsultant za energetiku. Od januara 2015. je osnivač i predsednik Upravnog odbora RES Fondacije. Član je Tima Evropa zadužen za pitanja energetike.

I u podrumu

Nije lako uraditi energetski pregled. Nekada je potrebno svoje znanje poneti i pod zemlju. Srećom u društvu znanja nikada
niste sami.
Željko Zečević i Nikola Vujović inžinjeri i energetski menadžeri iz Sekretarijata Mreže dobre energije su u svoje društvo i
društvo svog znanja primili i vredne kolege, energetske menadžere iz Zlatiborskog okruga.
Kako i priliči znanje su poneli u biblioteku. Posle teoretskog dela obuke o tome kako se vrše energetski pregledi, Željko,
Nikola, kolege, znanje i dobra energija su izašli na teren i učestvovali u sprovođenju energetskog pregleda zgrade Narodne
biblioteke “Miloš Trebinjac". RES fondacija, Beogradska otvorena škola i Regionalna razvojna agencija Zlatibor su u Mrežu
dobre energije umrežili tako i ovu biblioteku.
Učite i čitajte o energiji dragi prijatelji. To je tako evropski. I patriotski.

Javno dostupni podaci o potrošnji energije u javnom sektoru

Povodom globalne akcije Sat za planetu Zemlju, u kojoj će se danas, 24. marta, na sat vremena isključiti električna energija u domovima, školama i poslovnim zgradama, na znamenitim građevinama i spomenicima u više od 170 država sveta, opština Vrbas i Mreža dobre energije, uz podršku RES fondacije, objavili su podatke o potrošnji energije u javnom sektoru u opštini Vrbas.

“Sprovođenje mera energetske efikasnosti smanjuje negativne posledice ljudskih delatnosti na životnu sredinu, istovremeno doprinoseći finansijskom blagostanju. Samo jednom merom energetske efikasnosti koju smo sproveli u februaru 2013. godine, do sada smo u našoj opštini uštedeli gotovo sedam miliona dinara. Ove podatke smo dostavili i timu koji brine o Portalu otvorenih podataka, čija je izrada omogućena uz podršku Programa Ujedinjenih nacija za razvoj. Kao i do sada, želimo da predvodimo lokalne samouprave, ovog puta u objavljivanju podataka o potrošnji energije i potrošnji javnih sredstava za tu namenu. Pozivamo sve kolege da sakupljanjem i objavljivanjem podataka još više podstaknu unapređenje energetske efikasnosti kako nikada ne bismo morali da gasimo svetla. Dobra energija je samo ona o kojoj se javno priča i čiji opisi su javno dostupni”, rekao je povodom objavljivanja podataka Nikola Vujović iz Mreže dobre energije.

Podatke o potrošnji energije u javnom sektoru u opštini Vrbas možete videti ovde.

U Vrbasu otvoren sekretarijat mreže dobre energije – besplatni saveti za građane

Nakon osnivanja Mreže dobre energije u oktobru 2017. godine, kada je opština Vrbas bila jedna od potpisnika  dobrovoljne platforme  za povezivanje lokalnih samouprava i partnera iz vladinog i nevladinog sektora, posvećenih primeni i širenju  dobre prakse i rešenja u lokalnoj energetici, nedavno je u  Vrbasu otvorena kancelarija, odnosno sekretarijat Mreže dobre energije. Sekretarijat Mreže dobre energije deluje bazno u Vrbasu, ali deluje po celoj Srbiji. Radnici koji su zaposleni u ovom Sekretarijatu su diplomirani inženjeri Nikola Vujović i Željko Zečević. „Cilj osnivanja Mreže dobre energije je smanjenje troškova za energiju i smanjenje zagađenja usled potrošnje i proizvodnje energije u javnom sektoru na lokalnom nivou i borba protiv energetskog siromaštva. Delovanje u saglasnosti sa EU okvirom za klimu i energiju za 2030. godinu i sa  ciljevima održivog razvoja UN za 2030. godinu, a naročito sa ciljevima 7,11 i 13“, rekao je Nikola Vujović.

Ono što je značajno za građane jeste što će u prostorijama ovog Sekretarijata svi građani moći da dobiju besplatne savete na temu energetske efikasnosti. „Ukoliko građani imaju potrebu da potraže savet stručnih lica na temu energetske efikasnosti u zgradi, kući ili stanu, naša kancelarija je otvorena za sva pitanja. Ako neko gradi, rekonstruiše, menja način grejanja, ili se sprema na zamenu uređaja za grejanje mi možemo kroz savete pomoći kako da se zdravije i jeftinije greje, osvetli…“, istakao je Vujović. On je naglasio da će se Mreža dobre energije truditi da pomogne lokalnoj samoupravi u ispunjavanju zakonskih obaveza, a pre svega da pomogne vlasnicima zgrada da smanje svoje troškove za energiju, povećaju komfor stanovanja i smanje zdravstvene rizike. Građani mogu obaviti besplatne konsultacije i dobiti savet od stručnih lica u Sekretarijatu Mreže dobre energije svakog četvrtka od 10 do 13 časova. Prostorije se nalaze u ulici Maršala Tita bb, Tržni centar Bazar. Rad Sekretarijata Mreže dobre energije omogućila je RES fondacija.